Закон предвиђа кажњавање оних који се баве враћањем километраже.
Како да препознате да ли је на аутомобилу враћена километража? Многи купци половњака имају тај проблем и са правом сумњају у оно што пише на сату, али та сумња је тешко доказива! Уредник и водитељ емисије САТ Младен Алвировић позабавио се овом темом, која интересује готово све возаче у Србији, и покушао да пронађе одговор на ту вечиту дилему.
Алвировић је чак питао и једног адвоката да ли је враћање километраже кривично дело и ко би по закону био одговоран за њега. Адвокат је казао да одговорност за ово кривично дело сносе и власник аутомобила на којем је враћена километража и онај који је километражу вратио. Он је објаснио да уколико се утврди да је километража на купљеном аутомобилу враћена, купац може да поништи купопродајни уговор и тражи повраћај новца. Дакле, закон предвиђа кажњавање оних који се баве враћањем километраже.
„Кривични закон у члану 208. прописује кривично дело преваре и кажњава учиниоца тог кривичног дела у конкретном случају када је у питању враћање километраже. Одговорни би били и власник возила и лице које изврши ту услугу враћања километраже, јер је у питању саучесништво. Од конкретних околности зависи да ли ће то лице које врши услугу враћања километраже бити третиран као са-извршилац или помагач“, рекао је адвокат Стојан Мићовић из адвокатске канцеларије „Дражић, Беатовић и Стојић“ и додао:
„То је кривично правни аспекат, а постоји и грађанско правни аспект ако се прода возило са враћеном километражом и то се касније утврди онда може да се тај уговор поништи или раскине без обзира да ли је сада то лице вратило километражу. Дакле, ако ја вратим киломтражу и теби продам возило, а ти продаш њему и он ако утврди да је враћена километража може да поништи уговор са тобом зато што је био у битној заблуди. Ти ниси учинио то кривично дело, али тај уговор може да се поништи“, нагласио је он.
Међутим, све ово је под условом да буду ухваћени, а пошто је намештање километраже толико распрострањено врло је тешко ухватити неког у превари.
Како препознати да ли је аутомобил заиста прешао онолико колико пише на сату?
„Оно што људи могу да погледају јесте стање возила. Да виде да ли је у складу са пређеном километражом. Могу погледати у ентеријеру делове који се хабају приликом свакодневне вожње. На пример, можете да погледате обруч управљача. Уколико је возило прешло преко 50 хиљада километара није уобичајено да он буде похабан. Такође, ако је возило прешло 120 хиљада километара није уобичајено да обруч управљача буде као нов. Ако видимо нов обруч, а пише да је возило прешло преко 120 хиљада, ту онда нешто није у реду и треба даље истражити. Исто важи и за друге делове који су у свакодневној употреби, а то су ручица мењача, педале, део испод патоснице, седишта, као и прекидачи који се користе сваки дан. Најбоље би било да возило поседује електронску сервисну књижицу код овлашћеног сервисера. Папирне сервисне књижице су исто неки показатељ, али могу се лако фалсификовати, па самим тим не представљају реално стање возила“, објаснио је Царан.
На то се надовезао и шеф службе за процену вредности и штете на возилу „Декра“ Дарко Стевановић:
„У зависности од старости возила и стања провера се врши на више начина. Провера се врши на самом возилу, јер није исто прегледати возило које је прешло 40.000 километара и возило које је прешло 240.000 километара. Постоје разни показатељи пређене километраже – тање кочионих дискова, кочионе плочице, стање издувног система, спољна корозија, унутрашња корозија и још доста тачака на које треба да се обрати пажња. Просечна пређена километража на годишњем нивоу у ЕУ је неких 40.000 километара. У случају да купац купује возило које је старо 10 година, а на километар сату стоји 170.000 километара то је јасан аларм да треба обратити пажњу и посветити мало више времена процени саме пређене километраже возила“, нагласио је Дарко.
Многи продавци половних аутомобила такође се сусрећу са овим проблемом, па је било занимљиво чути и како се они сналазе у оваквим систуацијама. Продавац половних аутомобила, каже да они купују аутомобиле од лизинг кућа које им за сваки ауто дају ревизорски извештај у којем пише колико је ауто прешао и на основу тога они купцима гарантују да километража није враћена.
Тражите уверење о исправности
„Најбољи савет је да од продавца тражите уверење о исправности Агенције за безбедност саобраћаја. Сви аутомобили који су увезени у Србију после 15. априла 2014. године морају да имају такво уверење. У њему пише колико је аутомобил прешао километара у моменту када је ушао у Србију“, објаснио је Жељко Регода из ревије САТ.
У емисији је чак проговорио и један од људи, чији идентитет није откривен, који се баве намештањем километраже, притом откривши тајне свог заната.
„Преко специјалног прикључка приступам централном рачунара са свог компјутера и мењам податке о километражи на свим местима на којима су уписани. На моторном рачунару, на командној табли, АБС-у и тако даље. Кад тако приступим, могу за пар тренутака да напишем било коју километражу. То је заправо једноставна компјутерска операција. Морам да приступим сваком модулу посебно и да у њему променим километражу. Сваки тај модул је засебан, али комуницира са моторним рачунаром. На што се више места ти подаци налазе, треба више времена да се они промене“, рекао је он и додао:
„За онога ко зна шта ради, то није тешко. Рецимо, најлакше је променити километражу код фолксвагенових и фијатових аутомобила, а најтеже код БМВ-а и мерцедеса, јер се подаци чувају на далеко више места, па је потребно много времена да се свуда измене. Најтеже је променити у моторном рачунару, а ово после иде лако. Код неких модела аутомобила подаци се чувају у кључу, али их он вуче са моторног рачунара, тако да тиме не морамо посебно да се бавимо. Не постоји више аутомобил на којем километража не може да се врати“, закључио је он.
Преузмите андроид апликацију.
