“Када се крећете, ви напредујете”, (When you move, you improve) девиза је др Питера Лавета, један од водећих стручњака на пољу психологије игре, истражујући како плес и покрети тела утичу на људски мозак, емоције и когнитивне способности, открио је да те активности побољшавају креативност, смањују стрес и мењају начин на који размишљамо.
Са својом јединственом комбинацијом плесачког искуства и научног знања, Лавет је постао пионир у разумевању повезаности између тела и ума кроз игру.
Пре него што је постао познат по својим истраживањима, др Лавет је имао професионалну плесну каријеру, што га је подстакло да дубље проникне у то како се игра повезује са психолошким и когнитивним процесима.
Он је сада професор психологије игре на Универзитету Хертфордшир, где води Dance Psychology Lab, истраживачку лабораторију посвећену проучавању ефеката плеса на људски мозак.
Његов приступ је јединствен, јер комбинује теорије из области неуропсихологије, еволуционе психологије и когнитивне науке како би проучавао не само зашто људи плешу, већ и како плес мења нашу перцепцију, емоције и понашање.
Плес утиче на мозак
Истраживања др Лавета показују да плес има дубок утицај на мозак, као и да различити стилови игре могу имати различите ефекте. Импровизација и слободно кретање, на пример, подстичу делове мозга који су повезани са креативношћу, док плесни покрети са унапред одређеним корацима, као што су балет или друштвени плесови, активирају делове мозга који су одговорни за меморисање и организацију.
Игра не утиче само на когнитивне способности, већ и на емоционално стање. Др Лавет истиче да плес може да смањи анксиозност и стрес, да подстакне ослобађање хормона среће као што су ендорфин и допамин, и побољша расположење. Плес, такође, може да помогне у борби са депресијом, јер омогућава људима да се изразе кроз покрет, ослобађајући емоције које можда не могу да вербализују.
Плес и креативност
Један од кључних аспеката психологије игре, према др Лавету, јесте креативност. Његова истраживања показују да плес може значајно да побољшати креативне способности, посебно када је реч о слободним стиловима плеса.
„Када се људи крећу без унапред одређених корака, њихов мозак ствара нове неуралне везе, што подстиче дивергентно размишљање – врсту мишљења која је кључна за креативно решавање проблема”, истиче психолог.
У једном од својих експеримената, др Лавет је показао да људи који плешу пре него што приступе проблемима који захтевају креативност постижу боље резултате. Слободно плесање, на пример, помаже у проналажењу нових идеја и решења и у пословном и у свакодневном животу.
Према Лаветовој теорији, плес, такође, има моћ да повеже људе на социјалном нивоу. Плес у групи или са партнером омогућава људима да синхронизују своје покрете, што ствара осећај повезаности и заједништва. То повећава осећај блискости и емпатије, јер људи који плешу заједно често доживљавају повећану емоционалну хармонију.
Игра омогућава људима да комуницирају на нивоу тела и емоција, без потребе за речима, што може да буде посебно корисно за оне који се суочавају са проблемима у изражавању својих осећања.
Плес и старење
Др Лавет је, такође, проучавао како плес утиче на старије људе и њихов мозак. Његови резултати показују да редовно плесање може да помогне у превенцији когнитивног опадања које долази са старењем, смањујући ризик од болести као што су Алцхајмерова болест и деменција. Плес активира различите делове мозга, побољшава моторичке вештине и одржава менталну флексибилност, што је кључно за одржавање менталног здравља у старости.
Како би илустровао своје теорије, др Лавет је спровео неколико интересантних експеримената.
У експерименту са слободним плесом, на пример, учесници су позвани да се крећу како год желе, без унапред одређених правила. Након тога су решавали различите задатке који су захтевали креативно размишљање, а резултати су показали да су били успешнији у тим задацима него када су их решавали без претходног плесања.
У једној другој студији, посматрани су људи који су се бавили друштвеним плесом, а примећено је да су показивали већи осећај задовољства и повезаности након групних плесних сесија.
Играч и доктор наука
Др Питер Лавет, познат и као „Доктор Денс” је, након што је превазишао озбиљне тешкоће са читањем у својим двадесетим годинама, стекао је диплому из психологије и енглеског језика, као и мастер из неуралне рачунарске науке и докторат из експерименталне когнитивне психологије.
Провео је више од двадесет година радећи на британским универзитетима, а аутор је и две књиге: „The Dance Cure” (Игра као лек) и „Dance Psychology” (Психологија игре).
Поред академске каријере, познат је по својим мотивационим говорима и радионицама које комбинују психологију, науку и плес како би инспирисао и едуковао публику широм света.
Др Лавет је активан и на друштвеним мрежама, где својом психологијом игре показује колико је плес моћан алат за побољшање менталног здравља, креативности и социјалних веза.
Преузмите андроид апликацију.
