Вештачки, јефтини сиреви који нису видели млека често садрже мање протеина и калцијума од природног сира, баш као и соли, конзерванса и адитива, а најлакши је начин да их „разоткријете“ читање декларације на производу.
Лажни сиреви укусом и текстуром подсећају на прави, али ако завиримо у састав таквих вештачких производа неретко ћемо пронаћи бројне нездраве састојке. Имитације топљеног сира често се користе у прехрамбеној индустрији због своје исплативости, продуженог рока трајања и добрих резултата топљења на вишим температурама. Обично се користе у лошим пицеријама и ресторанима брзе хране, додају се смрзнутим оброцима и неким грицкалицама, пише пункуфер.
Вештачки, јефтини сиреви често садрже мање протеина и калцијума од природног сира, баш као и соли, конзерванса и адитива. Неке имитације сира могу да имају висок садржај засићених масти и холестерола који штете здрављу срца. Осим недефинисане масноће, скроба, боја и арома, у таквим производима нађу се и разне друге „хемије“ које дугорочно могу да наштете здрављу. На пример, Е407 (карагенан), Е412 (гуар гума) и Е417 (тара гума) могу да изазову тегобе с пробавом па чак и озбиљније болести.
Али, замене за сир не треба мешати с квалитетним веганским сиревима биљног порекла чији је састав јасан. Иако могу да им недостају одређене храњиве материје које се налазе у традиционалном млечном сиру, ако се ради о квалитетном производу, неће имати штетан утицај на здравље.
Сир најчешће настаје од крављег, козјег или овчјег млека, односно згрушавањем беланчевина у млеку помоћу сирила. Квалитетан, а самим тим и здрав сир може да се произведе само од врхунског млека, а већина домаћих сирева производи се од свежег, сировог, непастеризованог млека. Осим тога, у млеку морају да превладавају корисне бактерије, млечно-киселог врења.
Показатељ неквалитетног сира најчешће је цена, али највише се дознаје читањем декларације и ситнијих слова на амбалажи. Природни сир најчешће има кратку листу састојака. Како бисте били сигурни да сте одабрали сир у ком заиста има сира, обавезно треба прочитати декларацију на производу.
На пример, сир у листићима који се користи за тост-сендвиче често садржи мали проценат млека или сира, огроман проценат масноће и соли, а остатак одлази на сурутку, емулгаторе, боје… додавањем ароме добија се одређена врста сира (чедар, ементалер итд). За разлику од природног сира, овде нема помена о корисним бактеријама које имају благотворан учинак на здравље црева, калцијум, здравим протеинима и масноћама.
Када купујете сир, увек је боље дати предност сиру у комаду – претходно нарендани сир такође често садржи нездраве додатке, а добро је бити сумњичав и према сиру који је означен као „сир за пицу“.
Преузмите андроид апликацију.
