Музика у најранијем узрасту може да утиче на развој деце, пре свега на говор, али и на емотивну интелигенцију. Малишанима треба пуштати дечје песме попут оних које изводи хор „Колибри“ а никако музику за одрасле која је често непримерена и текстуално и музички.
Mузиколог и културолог Бојана Несторовић каже да деца обожавају музику, без обзира на музички правац.
„Музика је биолошка потреба и дете ако нешто воли од свих активности, то је музичка активност. Коју музику воли зависи шта се пушта и слуша код куће. Све се носи из куће, па и музички укус“, објашњава Несторовићева.
Стручни тим музичких педагога, композитора и извођача може да сваком детету пренесе праву, искрену љубав према доброј и квалитетној музици. Такође, музика може да утиче на развој говора код деце.
„Радимо тзв. рану музичку стимулацију и едукацију код деце од прве до треће године“, наводи Несторовићева и додаје да су то песмице једноставног обима које деца најпре пасивно слушају, а затим понављају уз подршку родитеља или стручног лица.
На крају деца сама успеју да изведу целу песму уз тачно интонативно певање и говор. Чак и у тако раном узрасту, деца су отворена за све и прихватају и воле енергију која се може пренети музиком.
„Кроз музику се може развити емоционална интелигенција, нпр. ми тако развијамо емпатију песмицом Кад би мени дали један дан ја га не бих потрошио сам“, наводи Несторовићева додајући да се на тај начин осим емпатије развија и дружељубивост и племенитост, а смањује се агресивност.
Најважније је деци дати избор
Родитељи могу и треба да усмеравају децу на стил музике на сличан начин на који им сугеришу храну која је добра, а која не.
„Важно је да се дете од малих ногу укључи у музичку активност, да се родитељи баве њима, да знају колико музика може да обликује нечији карактер и колико има моћ и утицај на развој детета“, објаснила је Несторовићева.
Тинејџерске године су доба када је приметан утицај друштва, али много пре тога, у предшколском музичком образовању, које код нас још није довољно заступљено, деци треба дати велики избор – од класичне, преко народне изворне, па све до џеза.
Бојана Несторовић истиче значај употребе музике у терапијске сврхе: „У чувеном Моцартовом ефекту се пуштају одређене нумере овог композитора да би се дете умирило пред спавање“.
Ипак, дете се најбоље умири када чује мајчин глас, то јест када она пева јер га је слушало још током трудноће.
Малишанима треба пуштати дечје песме попут оних које изводи хор „Колибри“ а не музику за одрасле која је често непримерена и текстуално и музички, као што су и видео-спотови намењени одраслима.
Još jedan dokaz da muzika leči: Mocartova sonata ublažava simptome epilepsije
Преузмите андроид апликацију.
