Римско царство је кроз своју историју изнедрило многа битна имена. Обично су то цареви, храбри витези и побуњеници који су својим именом обележили једну епоху, међутим, ко је била жена чији мозаик заузима веома важно место у цркви Сан Витале у Равени?
Теодора је била жена цара Јустинијана. Јасно вам је да се радило о изузетно битној особи тог доба, чим је њен мозаик уприличен у непосредној близини Исуса Христа. Ипак, литературе која би то потврдила заиста је мало.
Њен лик се појављује и описује у Прокопијевој “Тајној историји“, где је аутор назива “Теодора из бордела“.
Прокопије у свом делу о Теодори пише како је волела да игра без одеће, те како је “допуштала гускама да кљуцају жито са доњег дела њеног тела“.
Прича о Теодори је следећа:
Рођена је око 500. године нове ере. Њен отац, чувар медведа на цариградском хиподрому преминуо је када је имала непуних пет година. Њена мајка се одмах затим преудала, а своје ћерке је научила да плешу и играју како би на хиподрому измолиле посао за свог новог очуха.
Очух је зарад Теодориног заводничког умећа добио посао, али са њиме и Теодора, која је тада постала плесачица и глумица, те звезда хиподрома.
Верује се да је и Теодора, као и већина тадашњих глумица и плесачица била проститутка.
Мисли се да су она и њена сестра, колико год звучало невероватно за оно време, имале и по неколико абортуса, а да је Теодора своје прво дете родила са 14. година.
Након што је постала пунолетна, верује се да је теодора постала љубавница Хекебола, гувернера данашње Либије, те са њиме отпутовала далеко од хиподрома. Међутим, Хекебола је након неког времена напустила и доживела верски преображај.
Постала је, ни мање – ни више, Хришћанка!
У својој 21. години упознала је Јустинијана, сина земљорадника, изузетно јаког у праву. Иако се његова породица противила овој љубави, поготово његова тетка, царица Еуфемија, Јустинијан ју је оженио, а када је 527. године постао цар, Теодора је постала царица.
Теодора је позната по томе да се борила за женска права. За време своје владавине увела је смртну казну за силовање, забранила убијање прељубница, забранила присилну проституцију, подржавала могућност развода, али и старатељство мајки над децом.
Под њеним водством жене су чак добиле могућност да наслеђују имовину што је био велики корак за оно време.
Међутим, неке од прича говоре да, колико год се борила за статусе и права обичних жена, веома је оштро нападала све жене од којих се осећала угрожено, чак и царицу Еуфемију.
Неки наводи који нису проверени говоре да је била умешана у многа мучења, убиства и принудне бракове.
Умрла је у својим четрдесетим годинама. А данас, када је наука толико напредовала, верује се да је преминула од рака.
Преузмите андроид апликацију.
