Данас га сви знају као најбољу журку на отвореном и најбољу рокенрол свирку у Новом Саду, па и шире. Ипак многи не знају да је „Блоксток“ фестивал, годину дана старији од „Егзит“ фестивала и да је давне 1998. године све почело једном двочасовном свирком у парку.
Новосадски Блок, у коме се слави ова култна манифестација и који је карактеристичан по томе што је оивичен са три булевара (Булеваром oслобођења, Јаше Томића, Краља Петра) и Руменачком улицом, одувек је красило заједништво и истинска комшијска атмосфера.
Популарна „промаја“ на углу Улице Омладинског покрета и Париске комуне је место где су се сакупљале све генерације и кроз дружење (и „цугу“) долазиле до разноразних идеја. Таква једна идеја је била и да се организује спортски дан у Блоку и то на Видовдан.
Спортски дан је временом израстао у традиционалан догађај, на којем су учествовали и неки од касније испоставиће се спортских звезда. Како то обично бива после доброг фудбала, увече следи добра журка. Блок је имао мноштво љубитеља рокенрола у то време и група комшија је решила да направе једну рокенрол журку у кварту, а да ли постоји боља позорница од једног од најлепших паркова у Новом Саду?
Један од оснивача Блокстока – Бранислав Петровић познатији као Мареља каже да журки овог типа није било много у граду, те да су љубитељи рокенрола и панка морали да траже алтернативна решења да „наштимају“ гитаре:
„Свирали смо на крову зграде, струју довучемо из стана и повежемо са радијом, јер нам је он служио као појачало. Нисмо имали где, овако никоме нисмо сметали, мој стан је био испод и могли смо да лудујемо, као Битлси“, присећа се Петровић.
Тако је на иницијативу рокера и панкера из Блока, свирку на згради заменила свирка у парку, кров је заменила бина, радио је заменило концертно озвучење, а „Битлсе“ су заменили локални рокенрол и панк бендови.
Идеја је била јасна, али требало је исту спровести у дело. Тадашњи организатори су некако добили „печат“ од града, али не и финансијску подршку. Морало се набавити озвучење као и бина, обезбедити пиће, довести бендови и спровести то све у један концерт.
Најбитнији фактор за успех Блокстока је била добра воља, како комшија, тако и грађана и другара широм Новог Сада који су хтели да учествују у првој новосадској свирци у парку.
Наравно да би се концерт сасвим спровео у дело потребна је била и нека сума новца. Идеја о „Блокстоку“ се прочула квартом и много људи је хтело да да свој допринос, макар то био „који динар“ за организацију.
„Људи су давали колико су имали, тада пет, десет марака, али дође и неко добростојећи па ти да триста марака, човече па то је за „Блоксток“ било богатство“, присећа се Петровић.
Тако је Блоксток постао једна „петмарачка“ прича у којој су сви желели да имају улогу, чак и припадници најстаријих генерација.
„Пензионер са штапом прилази и даје нам пет марака, зато што је хтео да учествује, то нам се јако свидело и то је поента читавог Блокстока. Видело се да ми нешто радимо, да се нешто дешава, осећао се набој позитивне енергије у читавом крају.“
Бина је „позајмљена“ са Спенса и монтирали су је заједно комшије из краја. Озвучење је такође донирано, како би се спонзорисали такви догађаји. Наравно, да један рокенрол концерт није могао проћи без пива, па је купљено и око стотину гајби пива како би се посетиоци, али и извођачи могли освежити.
Први Блоксток иако је имао неславан завршетак, представљао је почетак нечега великог, увертиру у култни фестивал који ће обележити наредне две деценије у блоку.
Бендови „Амајлија“, „Војвођански блуз бенд“ и „Ожежис“, су два сата свирали у Железничком парку, за 150 до 200 Новосађана на премијери „Блоксток“ фестивала. Нажалост концерт је прекинут интервенцијом полиције и поред тога што је свирка била одобрена од стране надлежних органа.
Ипак Новосађанима је била довољна ова „дегустација“, да препознају потенцијал и дођу и следеће године на рокенрол свирку у парку.
Већ идуће године број људи се повећао, да би 2000. године у парку већ било преко хиљаду људи који су уживали у омиљеним локалним бендовима. Бина је знатно унапређена, као и „лајнап“ извођача, „покушај свирке“ је прерастао у један култни рокенрол концерт у Новом Саду. Подршка је изненада пристизала са свих страна, гајбе пива су заменили фрижидери пуни пића, као и шанк од спонзора, а временом је и сам Град препознао потенцијал овог концерта.
Данас је „Блоксток“ фестивал, један од најпознатијих панк/рок фестивала у Србији, који посећују и многобројни обожаваоци из региона. Посебан је по томе, како је настао и како се одржао до дана данашњег, из душе једног од најлепших делова града. „Блоксток“ је фестивал чији су организатори комшије, извођачи пријатељи, а чија је кућа Железнички парк.
„Blokstok“ festival – od komšijske svirke do kultnog muzičkog spektakla (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.