Педесет и седам година прошло је од историјских догађаја када је набујали Дунав претио да потопи не само Нови Сад већ и Бачку равницу. Обале Дунава постале су прве линије фронта, у рату, у коме се човек ухватио у коштац са самом природом и свом њеном силином – и победио.
Први знаци за узбуну
Растао је Дунав тог пролећа постепено и полагано се увлачио у подсвест људи. Шта год радили, једним оком се, са благом зебњом, гледало ка Дунаву. Докле ће да расте? Било је најчешће постављено питање. Мало по мало, сантиметар по сантиметар Дунав је преплавио Новосадски “Штранд” и веслачки клуб Данубијус. “Можеш мислити расте Дунав, расте сваке године”, “Сваке године је исто” говорили су они са докони са пуно оптимизма. Али та година није била као предходне…
Враг је однео шалу
Дунав је достигао квоту 680, па 720, 730… сваки дан надолази за нових 10 сантиметара. Узрок овоме били су неповољни временски услови у Европи, односно горњем току Дунава. Овоме су допринеле обилне кише и нагло топљење снега читавим његовим током. Набујале су и све његове притоке. Треба напоменути да Нови Сада тада није имао систем одбрамбених бетонских бедема дуж кеја, какве има данас. Одбрану од Дунава представљали су ниски земљани насипи…
Нови насипи дижу се целим током Дунава од Мађарске границе до ушћа Тисе у Дунав. Угожена су била многа насеља и огромне површине пољопривредног земљишта. У борбу са поплавама укључују се припадници ЈНА, добровољци, радници фабрика. На пар места у близини Апатина, Дунав пробија насипе и за кратко демонстрира људима, како је некада изгледало Панонско море.
Сремска страна реке у повољнијој је позицији због брдовитог терена, али вода ипак прети Сремским Карловцима и плави пругу Нови Сад – Београд.
Нови Сад се мора одбранити, по сваку цену
Са страхом се тих дана слушала прогноза водостаја на радију, која је говорила само једну ствар: “Тенденција даљег пораста Дунава”. Већ тада је достигнута квота 750, а није било назнака да ће вода почети да опада.
Тадашњи председник СФРЈ Јосип Броз Тито посећује Нови Сад и говори да Нови Сад мора да се одбрани, да вода не сме да продре у град и нема оног “ако”.
Под ударом набујале воде нашао се и новоизграђени железнички мост од пренапрегнутог бетона – Жежељев мост. Вода је подлокала темеље овог горостаса, који полако почиње да тоне. Хиљаде кубика камена сипане су око темељних стопа и тако је спречено његово урушавање.
Неславан рекорд
Дунав је наставио да расте све до квоте 778, што је највећи забележен водостај у историји Новог Сада. Вода је пробила насипе и поплавила плодне оранице. Срећа у несрећи је да је тако ослабљен притисак воде на Новосадске насипе…
Стагнација па постепено опадање реке доноси олакшање, али борба још увек није била завршена. Све изнад квоте 700 и даље је било критично. Коначно тек почетком јула, Дунав се вратио у своје корито.
У одбрани Бачке и Новог Сада учествовало је преко 250.000 људи и безбројне машине, бродови, чамци. Борба са воденом стихијом трајала је више од 120 дана, непрекидно.
Иако је вода нанела огромну штету на њивама,а уништене су и стотине кућа, сама насеља уз обалу била су сачувана, укључујући и Нови Сад.
Одбраном Новог Сада спречена је катастрофа неслућених размера. Дунав је тада надвисивао насипе и да су они попустили, Нови Сад (а и готово пола Бачке) би био од 5 до 10 метара испод таласа. Вероватно би дошло до еколошке катастрофе, са обзиром да се свега пар стотина метара од обале, у данашњој Радничкој улици, налазио низ тешких индустрија. Хемијска фабрика Албус, фабрика целулозе, Нов Кабел, поседовале су огромне количине отровних хемикалија и тешких метала, чије изливање у воду би се осетило све до ушћа Дунава. Без икакве дилеме би такав сценарио изазвао помор флоре и фауне.
А колики би данак Дунав наплатио у људским животима не смемо ни да помислимо – десетине, стотине… хиљаде?
Одбрана Новог Сада данас
Срећом, Дунав никад од 1965. године није достизао тај ниво. Нови Сад данас поседује бетонске бедеме који могу да издрже водостај на квоти 900. Монтирањем додатних мобилних панела израђених од челика, та квота порасла би на 1000+.
Надајмо се да никад висе нећемо морати да стрепимо од Дунава нити да ће одбрамбени насипи бити тестирани у стварности. У сећању Новосађана заувек ће остати 1965. када је Дунав направио велику штету привреди и пољопривреди, претећи да преплави град… Било, не поновило се.
Počelo rušenje železničkog podvožnjaka u Novom Sadu zbog brze pruge
Преузмите андроид апликацију.