Figurice Krcka Oraščića su sada prilično uobičajena božićna dekoracija. Međutim, oni su postali popularni širom sveta tek nakon Drugog svetskog rata. Prema nemačkoj legendi, oraščići donose sreću i zaštitu porodici i njenom domu.
Lutke oraščića se prave u delovima današnje Nemačke i Češke (oko Bohemije i Saksonije) od kasnih 1600-ih. Možda su originalni bili napravljeni kao simboli sreće ili karikature. Danas su oraščići skoro nezaobilazan deo božićne dekoracije, i u svetu, ali i na našim prostorima, i ima ih u svim veličinama.
Jedna priča kaže da bogat, ali mrzovoljan farmer nije mogao da nađe dobar način da razbije orahe i ponudio je nagradu svakome ko jeste. Rezbar iz sela Zajfen (u Saksoniji) napravio je lutku sa ustima koja se otvaraju i zatvaraju koja je bila dovoljno moćna da lomi orahe. Bio je to veliki uspeh i seljak je nagradio selo.
Danas se lutke oraščića obično prave kao vojnici igračke, ali su takođe pravljene ukrašene poput rudara, policije i kraljeva.
Do 1800. bili su popularni ukrasi u oblastima Saksonije i Zoneberga. Postoje zapisi o tome da su prodati na Drezdenskoj pijaci 1786. Napoleon je okupirao ovo područje početkom 1800. godine i možda su to bili oraščići napravljeni da liče na Napoleona i njegove vojnike, što im je dalo izgled kakav imamo i danas.
Oraščići su počeli da se šire u Evropi, pa je potreba za proizvodnjom rasla sa sve većom popularnošću.
Posle Drugog svetskog rata, oraščići su počeli masovno da se šire u Sjedinjene Države. Naime, američki vojnici koji su bili stacionirani u Nemačkoj po povratku u SAD doneli su za uspomenu figure oraščića, a pomogla je i velika seoba ljudi u potrazi za američkim snom.
No ono što je posebno pogodovalo globalnoj popularizaciji oraščića i još ga više prikovalo uz Božić svakako je istoimeni balet Petra Iliča Čajkovskog nastao prema bajci Krcko Oraščić i kralj miševa E. T. A. Hofmana.
Balet Krcko Oraščić
Okićena jelka, medenjaci, praznične pesme, Deda Mraz, irvasi i Krcko Oraščić. Tako bismo ukratko opisali Božić. Međutim, kako se tu našao baš balet “Krcko Oraščić”? I kakva je povezanost Božića i Krcka Oraščića?
Godine 1816. objavljena je knjiga „Krcko Oraščić i mišji kralj“. Napisao ga je nemački pisac E.T.A. Hofman i priča priču o devojčici po imenu Mari i njenim igračkama na Badnje veče.
Originalna priča je prvobitno bila prilično zastrašujuća. U njemu Mariine igračke ožive na Badnje veče, a figura, lutka oraščića pomaže u vođenju borbe protiv vojske miševa.
Priču je 1844. adaptirao francuski pisac Aleksandar Dima. Godine 1892. ruski kompozitor Čajkovski i njegov prijatelj, ruski koreograf Marijus Petipa, koristili su mnogo jednostavniju verziju priče i pretvorili je u balet u dva čina pod nazivom Krcko Oraščić. U Baletu je ime devojke promenjeno u Klara.
Prvi nastup je bio u Sankt Peterburgu i nije bio baš popularan, iako se ljudima svidela muzika.
Godine 1934. stavljena je verzija koja je napravila dosta izmena i bila je popularnija. Prvo puno izvođenje baleta van Rusije takođe je održano 1934. godine u Engleskoj. Prvu punu verziju baleta u SAD imao je na Badnje veče 1944. godine Balet San Franciska i bio je veoma uspešan. Od tada ga svakog Badnje večeri izvodi Balet San Franciska.
Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim baletom i čemu duguje toliku popularnost je, da za razliku od većine drugih klasičnih božićnih priča nema teološki karakter, niti se u njemu pominju priče o bebi Isusu, već slavi praznike koje mogu prihvatiti mnoge porodice u ovo doba godine, bez obzira na religijsko ubeđenje.
Radi se o čarobnom svetu dece, roditelja, igračaka, jelki, pahulja i slatkiša. “Krcko Oraščić” vodi nas u svet bajki, bezbrižnosti i prazničnog veselja i sve to uz savršene note Čajkovskog. U periodu Božića, na balet odlaze i oni koji inače nisu ljubitelji ovakvih izlazaka.
Baletske trupe širom sveta predstavljaju svoje verzije klasičnog baleta Petra Iljiča Čajkovskog, a porodice se doteruju i odlaze da uživaju u ovoj magiji bez koje je teško zamisliti decembar. Upravo je “Krcko Oraščić” često prvi susret dece sa ovom vrstom umetnosti.
Danas se ne može zamisliti Božić bez baleta „Krcko Oraščić“ i bez figure malog drvenog vojnika na jelci.
Preuzmite android aplikaciju.
