Андреа Палашти приказаће свој рад „Хризантема која убија” у оквиру пројекта „European Eyes on Japan“ од 9. до 20. новембра у Дистрикту, у објекту Фабрика, Локал 2.

Изложба говори о томе како је један цвет повезао политику, екологију, и климатске промене, али и Србију и Јапан. Отварање је заказано 9. новембра у 19 часова.
Овај пројекат део је програмског лука Друга? Европа Европске престонице културе, а реализован је уз подршку EU-Japan Festa.
Према речима ауторке, „историја српско-јапанског односа је историја пуна прича и легенди, али ниједна није тако упечатљива као прича о Хризантеми која убија“.
О чему је заправо реч?

Године 1890. јапански бизнисмен из Вакајаме, Eiichiro Ueyama, изумео је први калем против комараца на свету. Овај спирални тамјан који одбија комарце, направљен је од осушене пасте цвета Далматинског бухача, и постао је главни извор кућних инсектицида у свету.
Eiichiro Ueyama је први пут набавио семе цветова бухача од H. E. Amoore који је водио компанију за трговину биљкама у САД, али је убрзо схватио да порекло цвета потиче из Краљевине Далмације (касније Краљевине Југославије).
Ово је био почетак једног лепог пријатељства између Јапана и Србије. Eiichiro Ueyama је 1910. године регистровао компанију и заштитни знак Kincho, те заједно са Краљевином Југославијом постао је највећи извозник бухача на свету.
Краљ Александар I Карађорђевић одликовао га је 1929. године титулом почасног конзула Краљевине Југославије у Осаки за допринос развоју продуктивнијих метода узгоја и корисних примена цветова Далматинског бухача.
Данас, његов ппраунук Naohide Ueyama и председник Dainihon Jochugiku (Кинчо компанија) почасни је конзул Србије у Осаки, пошто се Краљевина Југославија распала током историје.
„Хризантема која убија” је истраживачки пројекат у настајању који узима Далматински бухач као студију случаја откривајући како је цвет постао симбол политичке и економске дипломатије: пратећи његово путовање од Краљевине Далмације (касније Краљевине Југославије) до Јапана и истражујући чудне и наизглед невидљиве везе између цвета, његовог инсектицидног својства, економије, политике, екологије, комараца и климатских промена.
Више о овој причи и преплитању Хризантеме кроз историјске течајеве Србије и Јапана сазнајте сутра у 19 часова, на отварању ове изложбе у Фабрици 2, у Дистрикту (Лиман).
Преузмите андроид апликацију.