Процењује се да око 350.000 људи у Србији данас живи са потешкоћама са слухом. Колико смо свесни проблема са којима се такве особе сусрећу и како изгледа живот без звука?
Особе оштећеног слуха не могу да разумеју изречено, те се из тог разлога употребљава знаковни језик који користи мануелну комуникацију и говор тела да пренесе значење, наспрам акустички пренетих образаца. Како је то матерњи језик, важно је да има тумача. У Србији преводиоца нема довољно, већином су то деца родитеља оштећеног слуха јер се са знаковним језиком сусрећу при рођењу. Зато су важне и едукације како најмлађих, тако и одраслих људи који немају проблема са слухом.
„Обука је трајала три месеца. То је обука за васпитаче за упознавање основних знаковних појмова, али упоредо са обуком ми смо радили бојанку на знаковном језику која се користи у предшколским установама. Тако да се деца већ у најранијем детињству сусрећу са знаковним појмовима“, рекла је Јадранка Ралетић, секретарка Савеза глувих и наглувих.
Ове године се навршава 10 година од увођења Закона о употреби знаковног језика, но поред недостатка преводиоца, особе оштећеног слуха сусрећу се и са другим проблемима.
„Обично је то неразумевање од стране чујућих, јер они су сензорни инвалиди и нису препознатљиви у друштву. Особе оштећеног слуха су радно способне, возе ауто. Ви када видите особу оштећеног слуха не знате док не ступите у контакт са њом да она не чује. Они док не чују не разумеју“, додала је Ралетић.
Док је за учење основа потребно три месеца, постати преводилац захтева више времена и напредније нивое знања, на чему ће Савез глувих и наглувих Војводине радити кроз добијање акредитације и даље пројекте. За то време, оно што је важно јесте емпатија, као и инклузија особа оштећеног слуха у свим сферама друштвеног живота.
OD DANAS DO 20. APRILA U LIKOVNOM SALONU KCNS Izložba umetnika iz Meksika i Srbije
Преузмите андроид апликацију.
