На који начин стрес, туга и досада утичу на прехрамбене навике, каква су искуства грађана Србије у вези са приступом исхрани и утицајем које емоције имају при избору количине и врсте хране – била су тема онлајн истраживања у којем је учествовало више од 1.000 испитаника, у оквиру националне кампање Тежи равнотежи.
Резултати истраживања представљени су симболично на Светски дан менталног здравља и показују да већина грађана (76%) верује да постоји веза између њиховог расположења и хране коју једу, док 17% испитаних није сигурно, а 7% сматра да не постоји таква веза. Навећи број испитаника (44%) често бира храну као начин да се носе са одређеним емоцијама, 25% само понекад посеже за храном као одговор на одређене емоције, а свега 5% анкетираних никада не користи храну у те сврхе.
– Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) чак 2,5 милијарде одраслих особа старијих од 18 година има прекомерну телесну тежину, а до 2035. године чак 4 милијарде људи ће бити прекомерно ухрањено или гојазно – истакао је Димитрије Ивановић испред Привредне коморе Србије и додао да активности у оквиру Националне кампање „Тежи равнотежи“ се управо спроводе са циљем подизања свести јавности да више воде рачуна о балансираној исхрани и физичкој активности, али да не занемаре и емоције које могу утицати на њихове прехрамбене навике.
Занимљив је податак да највећи број испитаника као окидач за повећан унос хране одабрало је досаду, док се слаткиши бирају као први избор када је у питању избор намирница у зависности од свог расположења.
– Веза између емоција и исхране није нешто ново и непознато медицини. Још педесетих година прошлог века, два стручњака, психијатра дефинисали су чак 27 емоција која доводе до повећања уноса хране, а туга, инфериорност, стрес и досада су само неке од њих. Однос према храни људи формирају веома рано у животу, односно првим контактом мајке и бебе. Овај тренутак дефинисаће како ћемо се ми у будућности одностити према храни и научиће нас како да се адекватно носимо са емоцијама. Али да ли заправо емоцијално преједање доводи до осећаја испуњености?
Преједање ствара утисак краткотрајног задовољства, који се убрзо претвара у осећај кривице и стида. Веома је важно да се у овим тренуцима, нарочито млади људи консултују са стручњацима, да не дозволе да им некопетентне особе са друштвених мрежа обликују њихово мишљење – истакла је прим. др Марија Ђуровић, психијатар, субспецијалиста психотерпије, Шеф Одсека за адолесцентну психијатрију и психотерапију Болнице за психијатрију КБЦ Др Драгиша Мишовић-Дедиње.
Стрес је још један важан фактор који утиче на количину и избор хране. Према подацима, 34% грађана једе значајно више када је под стресом, 31% једе мало више, а 14% испитаника не примећује никакву повезаност између уноса хране и емоционалног стања. Испитаници су најчешће бирали слаткише (44%) или грицкалице (27%) као одговор на стрес, а мали проценат је у тим ситуацијама бирао воће, само 7%.
Туга такође изазива промене у исхрани код већине грађана. Више од половине испитаника, односно 23,1% једе значајно више, а 27,6% мало више када су тужни, а као најчешће изборе наводе слаткише (41%) и грицкалице (20%). Слично је и са досадом, чак 47,3% грађана једе више када им је досадно, при чему 33% посеже за слаткишима, њих 32% једу све што им дође под руку, док 31% бира грицкалице, а 12% окреће се брзој храни, док само 10% у овој ситуацији једе воће.
Занимљиво је и то да скоро половина испитаника, односно 48% изјављује да се осећа емоционално задовољније када конзумира слаткише, а 24% када једе грицкалице, њих 21% када једу производе из пекаре, док 15% испитаника има подељено мишљење када су у питању воће и поврће, насупрот месу. Ипак, 7% грађана сматра да не постоји веза између врсте хране коју конзумирају и емоционалног задовољства.
На крају, истраживање показује да већина грађана (50%) сматра да правилан и избалансиран начин исхране може значајно побољшати њихово емоционално стање, док 24% верује у умерен утицај, а свега 4% мисли да исхрана не помаже у том смислу.
О кампањи „Тежи равнотежи“
Националну кампању „Тежи равнотежи“ покренула је Привредна комора Србије – Удружење за прехрамбену индустрију као подршку Националном програму за превенцију гојазности Министарства здравља Републике Србије. Кампања је првенствено окренута континуираном информисању грађана о важности уравнотежене исхране и редовне физичке активности у циљу постизања доброг јавног здравља становништва.
Bleštavo u par koraka: Najlakši način za čišćenje sobnih biljaka, posle ovog kreće rapidan rast
Преузмите андроид апликацију.
