Постоје блажи и гори сценарији, а разлика између њих је велика.
Докторанткиња на Физичком факултету у Београду Ирида Лазић, објашњава да клима у Србији зависи од тога шта ћемо урадити да зауздамо пораст температура. Сходно томе, постоје блажи и гори сценарији.
Ево једног непријатног предвиђања: у Србији ће после 2050. године бити 13,5 пута више дана које ћемо провести у топлотним таласима у току године него што их је било пре неколико деценија.
Ово предвиђање, које нуде актуелни климатски модели, подразумевају да ће средином 21. века у Србији пораст просечне температуре достићи 2,2 °C.
Наравно, већ смо на том путу: како кажу актуелна мерења, просечна температура у Србији већ је порасла за 1,8 °C у односу на прединдустријски период, а учесталост и дужина топлотних таласа већ је вишеструко већа него пре неколико деценија.
Како је то могуће? Зашто наизглед мали пораст у просечној температури доводи до повећања учесталости и интезитета на пример топлотних таласа или суша?
Одговор лежи у физици Земљине атмосфере. За њу кажемо да је детерминисани хаос, јер су закони који владају у атмосфери нелинеарни: мала промена средње вредности узрокује велику промену „на крајевима“, тј. у фреквенцији појаве екстремних догађаја.
Стога, и мала промена средње вредности температуре ваздуха крије у себи потенцијал да развије разорне последице у виду појаве екстрема попут јаких и чешћих топлотних таласа, суша, поплава…
Како онда треба да говоримо о будућности наше климе – шта каже савремена наука?
Лета у Србији биће све више медитеранска, а трајаће и до шест месеци.
Србија се налази у тзв. транзитној зони, јер истовремено трпи ширење медитеранског појаса кроз чешћу појаву суша, а са друге стране трпи влажне тенденције које су на северу.
Иако не можемо да кажемо да ће нам клима бити попут медитеранске, лета ће нам све више личити на медитеранска, са врло високим температурама и мало падавина. Зиме ће постати све топлије (већ сада имамо тренд смањења броја дана са снегом), иако спорадично можемо очекивати и епизоде са јачим снежним падавинама.
Гледано уопштено, границе између годишњих доба ће се смањити, а лета могу трајати и до шест месеци.
У наредних педесет година, у Србији ће средња температура порасти за најмање 1,3 °C
Приликом посматрања будућих пројекција, све зависи од тога колико ћемо ублажити емитовање CО2 у атмосферу.
То се, наравно, не може детерминистички одредити (зависи од политичких одлука, али и од економског и технолошког развоја итд). Као одговор на овај проблем, велики истраживачки тимови у оквиру радних група IPCC су у последњих четрдесетак година састављали и мењали тзв. емисионе сценарије.
За наше потребе овде, упоредићемо два условно речено екстрема: један емисиони сценарио у којем су због климатске акције последице најблаже, и други који је у тренутној номенклатури „најгори“ – па је претпоставка да ће наша будућност бити негде између ове две крајности.
У најблажем сценарију, пораст просечне глобалне температуре заустављен је на 1,5 степени Целзијуса, сходно Париском споразуму; у најгорем, услед потпуног недостатка акције (који је, додуше, данас већ готово немогућ), пораст може достићи бројку од чак 5 °C до краја века.
У Србији, на основу модела који је коришћен у последњем извештају IPCC, а гледајући најблажи емисиони сценарио, аномалија годишње температуре за период 2060-2079. године у односу на скорашњи период од 1995. до 2014. (грубо речено: данас) износи око +1.3 °C, а промена је већа у источном делу Србије. На другој страни скале, аномалија је алармантна и износи око 3,7 °C.
Тај податак се односи само на средњу годишњу температуру, док је пораст у току лета већи и износи чак 5.45 °C за најгори емисиони сценарио.
Какве последице можемо очекивати услед оваквог загревања?
Број дана у топлотним таласима биће сваке године између 30 и 130 више него данас.
Разлике између ових екстрема су заиста велике и треба имати у виду да у методологији коју користи IPCC постоје међусценарији.
Али јесте корисно сагледати опсег, и уосталом, имати у виду шта савремена наука каже: како би изгледао свет када бисмо потпуно игнорисали опасност климатских промена?
Погледајмо, примера ради, тропске ноћи (када је минимална дневна температура већа од 20 °C).
У Србији у периоду 2060-2079, ако гледамо најблажи сценарио, сваке године биће у просеку 10 тропских ноћи више него данас. Али, гледајући најгори сценарио, аномалија повећања износи 55: педесет и пет више тропских ноћи, у просеку, сваке године.
У овом случају посебно су угрожени велики градови који представљају урбана острва топлоте. То је управо проблем да градске површине где је и највећа концентрација становништва не успевају да се током ноћи радијационо охладе, већ само из дана у дан постају топлија и имају већу изложеност топлотним таласима.
Са друге стране, индекс топлотних таласа (тј. број дана у оквиру топлотних таласа) је код најблажег сценарија повећан до 30 дана, а код најгорег и до 130 дана.
Важно је напоменути да су топлотни таласи дефинисани као најмање шест узастопних дана са изразито високим температурама у односу на просек у том делу године; њих има, другим речима, и током необично топле зиме – али најопаснији су лети.
Последице климатских промена су разнолике: на пример, услед пораста температуре, а посебно крајем зиме и почетком пролећа, биљке раније почињу процес вегетације (време од почетка раста до сазревања), а период вегетације се продужава.
Тај пораст се у моделима креће од 20 дана у најблажем, до чак 60 дана – два месеца! – у најгорем сценарију. Промене у вегетацији биљака могу имати озбиљне последице по годишњи род.
Млади данас ће за 50 година бити стари: ми ћемо бити најосетљивији на климатске промене
Најјачи осмотрени топлотни талас у последњих 500 година догодио се у западној Европи 2007. године, услед којег је око 70.000 људи, углавном старијих, осетљивих и сиромашних, изгубило живот.
У Србији, у којој свакако треба да очекујемо јаче и дуже периоде топлотних таласа у наредних 50 година, тренутно живи велики проценат становника старијих од 65 година – око 17 одсто.
Али нису нам стари данас заправо „циљна група“: управо је садашња генерација младих људи, истих оних који могу утицати на будуће исходе ублажавања климатских промена, та која ће за педесет година имати преко 70 година.
Дакле, ми данас доносимо одлуке које ће имати директни утицај на нашу будућности и на добробит генерација које долазе после нас. Због тога често волим да цитирам једну пословицу: планету Земљу нисмо наследили од наших предака, већ смо је позајмили од наших унука.
Преузмите андроид апликацију.
