Ганди је рекао: “Човек постаје великан сходно степену на којем ради за добробит других људи!“
Када причамо о култури, уметности и неким манирима, наш град сигурно предњачи у односу на друге градове у Србији, међутим, колико су Новосађани заправо хумани?
Чини се да је то питање на које увек можемо добити другачији одговор, зависи од времена у коме смо га поставили.
Хуманост и солидарност су међу основним вредностима Европе. Ми, не бисмо били Европска престоница културе да нисмо познати по томе што годинама уназад изразито негујемо ове вредности.
У мору сталних критика на његов рачун, морамо признати да је озлоглашени интернет донео и прегршт добрих ствари, па је тако једна мала интернет заједница на facebook-u, временом постала синоним за хуманост и прво место на које се обраћате када хоћете некоме нешто да поклоните.
Facebook група ‘’Just give… Novi Sad’’ постоји од, сада већ, давне 2014. године, а данас броји нешто мање од 14.000 чланова.
Намењена је поклањању свих ствари које нам више не требају, а некоме би могле да користе.
И сами знате онај осећај када за гомилу ситница не можете да нађете згодно место, те их пребацујете са једне локације на другу.
Да их продате? Не бисте ништа добили… Да их поклоните? Немате коме. Е, па сада имате!
“Just give… Novi Sad“ поред својих хуманих мотива свакако много утиче и на спајање пријатељстава и то у најразличитијим условима.
Није ретка пракса да се поклонодавац и поклонопрималац наставе чути након размењивања поклона, а чак смо сведочили случају где се из поклањања једне старинске столице за љуљање, на крају, родило кумство.
Међутим, како не би дошло до злоупотребе, у групи постоје одређена правила. Нама, Новосађанима, она не праве изразите проблеме, јер ми волимо правила, волимо да је свет око нас уређен, те да се свака непријатност предухитри.
Администратори групе раније су говорили о низу непријатности на који су наилазили приликом постављања разних објава. Знате какви смо људи, има оних што им баш све од свакога треба, а има и оних што их такви људи отерају и поред добре воље, престану са оглашавањем.
Поред тога што су у групи строго забрањене свађе, псовке и вређање по било којој основи, забрањено је и оглашавање неког предмета на продају.
Јасно вам је да се увек пронађе неко ко мисли да је паметнији од других, те покуша да прогура неки свој продајни оглас, али ни један пост не пролази без претходне провере.
Овој facebook групи можете приступити тек када вас администратори детаљно провере, те утврде да нисте млађи од шеснаест година.
Скоро су, због неких паметњаковића, забранили и исправљање туђих граматичких грешака, јер је највише препирки започело баш на основу нечијих исправки и незадовољства особа које су исправљене.
Основно правило јесте да када се нешто огласи на поклањање, за поклон се пријављује јавно, у коментару. Јављање у inbox забрањено је исто колико и условно поклањање.
Дакле, ова мала facebook заједница, која из дана у дан постаје све бројнија, право је светло на крају тунела у све бржој свакодневници, када једва ухватимо времена да поклонимо једни другима осмех.
Осећај када некога усрећите заиста је један од најузвишенијих осећаја на свету. Човеку, заиста, ништа не причини толику дозу радости као поклањање и примање дарова.
Има нас различитих, разуме се, неки се више обрадују када добију, а неки када дају, али када међусобно успоставимо редовну праксу поклањања и примања поклона, верујте срце само може да вам порасте за, макар, три величине.
У целој овој чаролији и позитивној енергији коју Новосађани, овим путем, стварају између себе, постоји само један проблем који у неким моментима почиње да нас мори.
Он се појављује када у мору коментара треба да изаберете само једну особу којој ћете тог пута улепшати дан, јер ко смо ми да одлучимо коме предмет поклањања, од свих пријављених, највише треба?
Преузмите андроид апликацију.
