У оквиру Међународне културне размене Кине и Србије, 100 средњошколаца и студената из наше земље борави у Кини, а другог дана посете дочекани су у централи компаније „Mint“, која је и организатор путовања, где им је добродошлицу пожелела председница и извршна директорица „Mint групе“ Веи Ћингљен.
После обиласка иновативне компаније, која, према речима Веи, много улаже у одрживост, заштиту животне околине, смањење емисије CO2, чисту технологију, како у Кини, тако и у подружницама – између осталих у Сједињеним Државама, Мексику, Чешкој и Србији, млади су имали прилику да разговарају и са директорима и запосленима те компаније, као и да виде готово потпуно роботизован процес рада.
Младима је, између осталог, било веома интересантно да попију кафу коју је самостално спремио робот-бармен у холу фабрике.
Централа „Mint групе“ занимљива је и по томе што у огромном кругу има одвојени ресторан, језеро, шуму, у којој је и мали зоолошки врт са нојевима, веверицаима, јеленима, лабудовима, паткама, козама.
Многи од младих у Кини су први пут, а како је за Танјуг рекла студенткиња кинеског језика Ањела Божић, која већ шест година учи кинески, пут је испунио сва њена очекивања, и више од тога.
„Све је дупло веће него у Србији, али су људи толико пријатни, види се да им је баш драго што смо дошли. Једноставно, та гостопримљивост је предивна, дирљива“, рекла је Божић.
Додаје да је мислила да ће јој бити теже да се sporazumeva, али је задовољна нивом свог знања.
„Мислила сам да ће бити теже, они имају разumeвања за мој кинески и онда успемо да нађемо заједнички језик. Мало интернет, мало знање и успевамо да се sporazumeva,“ рекла је Божић.
За разлику од ње, студент права из Темерина Милан Савић био је једном у Кини, али први пут учествује у оваквом програму културне размене.
Према његовим речима, цео пут за њега лично представља сјајну прилику, али и задовољство.
„Изузетно је искуство заправо покушати разумети младе у Кини, видети са чим се они суочавају, разменити искуства са њима и њиховим системом образовања, на који начин ми функционишемо, на који они и да смањимо те разлике које нас раздвајају, али и спајају. Одлично је искуство. Имамо још пет или шест дана, у којима ћемо посетити још градова. Налазим се у провинцији Џеђанг и нисам имао прилике до сада да будем овде,“ рекао је Савић за Танјуг.
Српски студенти и ученици упознали су се са својим кинеским вршњацима, од којих многи имају високо мишљење о нашој земљи.
Једна од њих је и Канв Ћинг, студенткиња српског језика у Шангају, која је за Танјуг на српском језику рекла да се одлучила да студира српски, јер изразито цени и воли српску уметност.
„Веома волим књиге Мома Капора, Иве Андрића, Милорада Павића. Нисам била у Србији али веома желим да одем, да је посетим и доживим. Много ми се допада културна размена, то је одлично, свима је пријатно,“ каже Канв.
Истог мишљења је и њен колега, студент српског језика, такође на Универзитету у Шангају, Лиу Чонг Понг који каже да му је занимљиво да студира српски и да добро зна за пријатељство између две земље.
„Желим да још више промовишем то добро пријатељство. Нисам био у Србији, али желим да дођем. Веома се радујем овом догађају, много људи је дошло и ми смо се добро припремили за тај догађај и желим да сви имамо лепо искуство,“ рекао је за Танјуг на српском Лиу.
Милорад Радуловић Мило, као домаћин у име „Mint групе“, каже да верује да је то једно велико искуство за студенте и средњошколце из Србије, да ће побољшати разумевање за културолошке разлике и да ће они пут памтити дуго.
Он, који иначе живи у Ђијасингу, активно учи кинески језик и сматра да је културна размена само почетак и да ће бити још великих прилика за наше младе да боље упознају Кину, не само у пројектима, већ у животу, а верује и у пословном домену.
Домаћини су гостима приредили и забаву уочи Српске нове године, уз вечеру, игру, караоке кинеских и српских песама, ватру, прскалице.
У наставку десетодневне посете, млади из Србије посетиће и Шангај, Нингбо, Хангџо, Хуаиан и имаће прилику да се боље упознају са културом и богатом традицијом далеке азијске земље.
Komesarijat: Smanjen broj migranata u Srbiji za 82 odsto u 2024. godini
Преузмите андроид апликацију.
