Норвешка продукција PQX MEDIA, следеће недеље на више локација у Србији (Београд, Ниш, Крагујевац) снима кадрове за норвешки филм о страдању Срба у Норвешкој (Карашјок).
Филм ћемо снимати на више локација у Србији. Урадићемо више интервјуа са породицама страдалих српских логораша као и са истакнутим Српским историчарима који ће говорити на ову тему. Овај филм приказује истину о страдању српских логораша за време Другог светског рата у норвешким логорима али и оним добрим Норвежанима који су им помагали.
„Хтео бих да се захвалим свима који су подржавали снимање филма Амбасади Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Црквеној Општини Свети Василије Острошки из Осла и Савезу Српских Удружења у Норвешкој. Такође велика захвалност професору историје и главном уреднику сајта Српска историја Ђорђу Бојанићу на пруженој помоћи у реализацији постављених циљева у Србији.
Хтео бих да позовем све људе и организације да се укључе и помогну снимање јер на тај начин остаће забележена истина колику су жртву поднели наши преци својим страдањем у норвешким логорима за време Другог светског рата“, за сајт Српска историја говори продуцент Бранко Димески.
У Карашјоку сахрањени су 350 затвореника који су изгубили живот у масовним гробницама или поред пута где су радили.
Огромна већина је сахрањена у две велике масовне гробнице које се налазе неколико стотина метара од логора. Сада је близу места где се налази виша средња школа у Карашјоку. Вермахт је у септембру 1943. изјавио да је од 263 погинулих, 140 стрељано, а 123 умрло од исцрпљености и болести. После рата мртви Срби су сахрањивани на више места у општини Карашјок.
Minner fra krigen
Педесетих година прошлог века посмртни остаци су премештени на ратно гробље у Ботну где се налазе тела свих Срба који су изгубили животе у северној Норвешкој.
Али у јесен 1953. године, Служба ратних гробница је ископала 217 мртвих тела који су лежали у три масовне гробнице и 33 из других места, укупно 250 мртвих. У јесен 1959. године пронађено је још неколико мртвих, сахрањених у гробу поред државног пута. Сви погинули Срби из логора на северу Норвешке сахрањени су на гробљу у Ботну код Рогнана у Нордланду. Године 1979. наводи се да је број налаза из Карашјока 254, односно седам мање него што показује прорачун. У неким од гробова пронађено је неколико кашика на којима је угравирано име.
Нису сва имена из Карашјока идентификована, али ако се као полазна тачка узме 199 мртвих из Карашјока, са сигурношћу се зна да су идентитети са спискова норвешке службе ратних гробница најмање 98% етничких Срба. Остале националности нећемо заборавити, али они ће бити изузетак у овој причи. Дакле, на основу извора можемо говорити о Српским логорашима када говоримо о мртвима из Карашјока“, за сајт Српска историја преноси норвешки историчар Кнут Фловик Турасен.
Преузмите андроид апликацију.
