Početna > Biznis
Biznis

Kada se očekuje smanjenje rata stambenih kredita?

Svi koji su do sada već uzeli stambeni kredit itekako su upoznati sa pojmom Euribora, njegovim kretanjem i uticajem na ratu kredita. Međutim, svi oni koji još ne znaju kako sve ovo funkcioniše, moraju biti upućeni u detalje prilikom izbora banke, vrste kamatne stope i tajminga prilikom uzimanja stambenog kredita.
Foto: Pixabay/ccfb

Euribor je osnovna kamatna stopa za evro i sastavni je deo kamate za dužnike sa stambenim kreditima koji su indeksirani u evrima.

A kako se Euribor formira i odakle potiče njegova promena?

Naime, njegova visina se formira na međubankarskom tržištu tako što banke svakodnevno daju ponudu po kojim kamatnim stopama bi sredstva uzele ili plasirale. Kada se izvuče prosek tih ponuda na dnevnom nivou, dobija se dnevni Euribor. Pored dnevnog, postoji i prekonoćni, nedeljni, mesečni, tromesečni i šestomesečni Euribor. Prilikom uzimanja stambenog kredita uglavnom se za određivanje kamatne stope koristi tromesečni ili šestomesečni Euribor, što zavisi od same banke. Kada banke određuju kamatnu stopu za stambeni kredit, one na recimo šestomesečni euribor dodaju svoju maržu i tako dobijenu kamatnu stopu nude korisniku stambenog kredita u ugovornom periodu.

E sada, dolazimo do suštine, da li ta kamatna stopa za stambeni kredit mora da se menja sa promenom Euribora?

Apsolutno ne mora ukoliko ste uzeli stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom. U tom smislu, ukratko ćemo objasniti pojam fiksne i varijabilne kamatne stope i zašto se većina ljudi odlučuje za varijabilnu kamatnu stopu zbog koje trenutno većina korisnika stambenih kredita ispašta.

Varijabilna kamatna stopa se dobija kada se na Euribor (koji je promenljiv odnosno varijabilan), doda fiksna marža banke. Dakle, kamata u okviru rate za stambeni kredit koju plaćate se neće menjati ako nema promene Euribora, kao što je to bio slučaj godinama unazad, sve do juna 2022.

Dakle, kod varijabilne kamatne stope najveći rizik prilikom promene Euribora snosi korisnik stambenog kredita.

Sa druge strane, fiksna kamatna stopa se ne menja tokom vremena i ne zavisi od promene Euribora. Samim tim, pretpostavljate da u ovom slučaju rizik promene Euribora snosi banka. Ukoliko vam banka da fiksnu kamatnu stopu od recimo 2% a Euribor skoči na 2.5%, banka u ovoj situaciji nema zaradu. Iz tog razloga, fiksne kamatne stope su uvek bile veće od varijabilnih, kako bi se banka zaštitila od ovog rizika.

U situaciji kada je Euribor bio blizu 0% (pa čak i negativan godinama), ljudima se nije isplatilo da uzimaju kredite po većim fiksnim kamatnim stopama koje su izvesne i kod kojih nema iznenađenja kao kod varijabilnih.

ZAŠTO JE DOŠLO DO POVEĆANJA EURIBORA I RATA ZA STAMBENE KREDITE?

Povećanje Euribora je krenulo od početka 2022. ali nije bilo značajno do jula, kada je šestomesečni Euribor iznosio 0.5%. Međutim, nakon toga ova referentna kamatna stopa nezaustavljivo raste i većina građana se pita ima li kraja ovom rastu i kada? Iako je ovo složeno pitanje, u ovom tekstu ćemo se potruditi da napravimo analizu koja će vam pomoći prilikom donošenja odluke za stambeni kredit.

E sada, u ovaj deo priče verovatno nisu upućeni ni oni koji već imaju stambeni kredit. Ukoliko se nalazite u ovoj situaciji verovatno se pitate koji je razlog rasta rate kredita i kada će se on zaustaviti? Iako neki stručnjaci tvrde da Euribor nema direktne veze sa referentnom stopom Evropske centralne banke, to je samo delimično tačno. Nema direktne veze, ali indirektne itekako ima.

A KOJI SU PLANOVI EVROPSKE CENTRALNE BANKE UBUDUĆE PO PITANJU KAMATNIH STOPA?

Evropska centralna banka sprema još dva povećanja od 0.5% do maja 2023., a prvo smanjenje se očekuje u junu 2024. godine! Ovo zapravo znači da možete očekivati dalji rast rate kredita, bar do sredine 2023. Nakon tog perioda treba očekivati relativno istu ratu kredita oko godinu dana, a zatim konačno smanjenje sredinom 2024.

Prema “Bloomberg“-ovom istraživanju, ekonomisti očekuju povećanje kamatnih stopa ECB-a od 0.50% na sastancima u februaru i martu i 0.25% u aprilu. Ekonomisti očekuju da će se krajnja depozitna stopa zadržati na 3,25% do polovine 2024. godine, što znači da se na ovaj procenat treba dodati i marža banke kako bi se dobila kamatna stopa za stambene kredite.

Dosadašnje povećanje depozitne stope za 2.5% je najagresivnije monetarno pooštravanje u istoriji ECB-a. Samo trećina analitičara smatra da će kreatori politike otići predaleko sa povećanjem stope.

Prvi sastanak ECB-a u 2023. godni zakazan je za 2. februar gde će skoro sigurno biti doneta odluka o povećanju od 0.5% koje je predsednica Kristin Lagard najavila u decembru. Posle februara, rezultati ankete analitičara sugerišu da zvaničnici neće biti skloni popuštanju.

Inflacija je možda ponovo pala na jednocifrene brojke, ali je i dalje mnogo bliže 10% nego što je cilj ECB-a od 2%. Najveći izazov za ECB biće balans između činjenice da ukupna inflacija sada opada i da bi pad mogao biti daleko brži zbog nižih cena energenata, i činjenice da bazna inflacija i dalje raste.

Kakva su očekivanja?

Kao što smo već napomenuli, očekuje se da će rate stambenih kredita biti još veće, bar do sredine ove godine. Nakon toga se očekuje stagnacija i zaustavljanje rasta rate bar do sredine 2024. godine kada se očekuje pad referentne kamatne stope ECB a samim tim i Euribora koji utiče na poskupljenje rate kredita.

Ono što je važno je da ova situacija neće trajati zauvek, jer nijednoj centralnoj banci ne ide u prilog da visoke kamatne stope održava duži vremenski period. Kada privreda sklizne u recesiju, a Evropa je već na pragu recesije, centralne banke moraju da intervenišu spuštanjem kamatnih stopa kako bi se privreda ponovo pokrenula i kako bi se povećala tražnja.

Više na ovu temu pročitajte OVDE.

Nemački izvoz je u decembru opao za 6,3 odsto

Preuzmite android aplikaciju.

Oznake