Основно право путника, који су спречени да се укрцају на авион, а то се најчешће дешава због одложених или отказаних летова, јесте да траже повраћај новца датог за карту, рекао је данас за Танјуг правник у Удружењу за заштиту потрошача Ефектива Јован Ристић и додао да је рок за повраћај новца седам дана.
Према његовим речима, права путника у случају одложених или отказаних летова, што се често дешавало у последње време, регулисана су правилима Европске уније које је Србија пренела у своје законодавство.
„Та правила су садржана у правилнику о правима путника код одложених и отказаних летова а основно право путника тада јесте да тражи назад новац који је дао за авионску карту. То нико не може да му ускрати, осим ако он сам изабере другу опцију а та опција је заменски лет“, објаснио је Ристић.
Додао је да ако је путник због изостанка лета „заробљен“, он има право на бесплатан хотелски смештај и телефонске позиве.
Ристић је навео да путник, као и сваки потрошач, мора сам да тражи повраћај новца, јер му он неће бити исплаћен по аутоматизму.
Када је реч о заменском лету, објаснио је да би он требало да уследи у неком скоријем периоду и навео да је правилником Европске уније тачно регулисано шта је прихватљиво а шта није за заменски лет.
Сумирајући права путника спречених да се укрцају на авион саговорник Танјуга је истакао да је прва ствар повратити новац, друга заменски лет а трећа накнада штете.
„Накнада штете следује под одређеним условима а основна правила су да ако је лет био дужине до 1500 км, може да се потражује до 250 евра, за лет између 1500 и 3500 км, 400 евра а за лет дужи од 3500 км, 600 евра“, рекао је Ристић.
Додао је да постоји могућност да се смањи износ накнаде штете ако је био лет краћи од 1500 км а путнику је понуђен заменски лет.
Указао је и да је рок за рекламације неограничен али да свакако не би требало чекати, већ рекламацију уложити одмах.
Преузмите андроид апликацију.
