Када живот постане непредвидив, чак и сасвим обичан дневни распоред може да пружи осећај сигурности који нам недостаје. Устајање у приближно исто време, редовни оброци, посао, физичка активност и одлазак на спавање можда делују као ситнице, али управо таква структура може да буде важна када смо под стресом.
Шта може да смањи осећај хаоса?
Наиме, кажу стручњаци, рутина не уклања проблем који нас оптерећује, али може да смањи осећај хаоса и помогне да се усредсредимо на оно на шта можемо да утичемо.
Губитак посла, болест члана породице, финансијски проблеми, прекид везе или нека друга велика животна промена лако могу да поремете навике које смо раније узимали здраво за готово. Када нестане позната структура дана, расте простор за забринутост, претерано размишљање и осећај да не знамо шта нас чека. Управо зато стручњаци за ментално здравље истичу да одржавање основних дневних навика може да буде један од начина да лакше прођемо кроз стресан период.
Зашто недостатак рутине може додатно да појача стрес
Када немамо план и обавезе које нашем дану дају структуру, пажња се лакше враћа на проблем који нас оптерећује. Човек тада може више времена да проведе размишљајући о неизвесности, могућим лошим исходима или стварима које тренутно не може да промени. Такав круг мисли код неких људи додатно појачава напетост и отежава концентрацију.
Стрес истовремено може да поремети управо оне навике које нам помажу да се са њим носимо, па особа касније одлази на спавање, прескаче оброке или одустаје од физичке активности. Последица може да буде још израженији умор, слабија концентрација и осећај да свакодневне обавезе постају теже него раније. Једноставан распоред зато може да послужи као својеврсни оквир дана када спољне околности не можемо да предвидимо.
Важно је, међутим, разликовати корисну рутину од потребе да сваки минут дана буде испланиран. Превише крут распоред код неких људи може да постане још један извор притиска, нарочито ако свако одступање доживљавају као неуспех. Циљ није савршена дисциплина, већ довољно предвидљивости да свакодневни живот постане лакши за организовање.
Шта се догађа када пажњу вратимо на ствари које можемо да контролишемо
Једна од највећих тешкоћа током стресног периода јесте осећај да немамо контролу над оним што нам се догађа. Не можемо увек да променимо спољне околности, али можемо да одлучујемо када ћемо устати, шта ћемо јести, када ћемо направити паузу и колико ћемо времена посветити одмору. Такве мале одлуке могу да врате део осећаја предвидљивости у дан.
Добар почетак може да буде одређивање приближног времена за буђење и одлазак на спавање, као и времена за главне оброке. Након тога у распоред могу да се укључе посао или учење, кућне обавезе, кретање, дружење и активности које нам пријају. Када основне обавезе постану навика, за њихово планирање често је потребно мање менталне енергије.
То је посебно важно у периодима када је концентрација ослабљена због стреса. Уместо да сваког јутра изнова одлучујемо шта прво треба да урадимо, унапред позната структура уклања део свакодневног одлучивања. Енергија и пажња тада могу да остану доступне за проблеме који заиста захтевају промишљање.
Наука потврђује: Редовност свакодневног живота повезана је са бољим психичким стањем
Значај свакодневне структуре истраживан је и код особа које пролазе кроз период повећаног психолошког оптерећења. У лонгитудиналној студији објављеној у часопису Јоурнал оф Абнормал Псyцхологy, истраживачи су пратили дневне рутине и циркадијалне обрасце код одраслих и анализирали њихову повезаност са расположењем и симптомима депресије. Резултати су указали на везу између правилнијих дневних образаца, нарочито сна и активности, и повољнијих показатеља менталног здравља.
Истраживања циркадијалних ритмова додатно показују да време спавања, оброка, активности и излагања дневној светлости представља важне сигнале за унутрашњи биолошки сат. Када се ти обрасци изразито поремете, могу да се поремете сан, будност и расположење, иако однос није једноставан нити исти код свих људи. Рутина зато није терапија за депресију или анксиозни поремећај, али може да буде део здравих навика које подржавају ментално здравље.
Важно је нагласити да повезаност две појаве не значи аутоматски да једна изазива другу. Особа која се психички осећа боље можда лакше одржава рутину, док стабилнији распоред истовремено може да јој помогне да очува добре навике. Управо због таквог двосмерног односа стручна помоћ остаје важна када стрес, туга или анксиозност дуго трају или озбиљно ремете свакодневно функционисање.
Сан, храна и хигијена имају предност када немамо снаге за све
У тешким периодима листа ствари које „морамо“ да урадимо може сама по себи да постане додатно оптерећење. Зато није неопходно одмах направити детаљан распоред са десет нових здравих навика, тренингом, медитацијом и прецизно испланираним слободним временом. Корисније је прво сачувати основу: довољно сна, редовне оброке и личну хигијену.
Следећи ниво могу да чине физичка активност, посао или учење, друштвени контакти и време посвећено хобијима. Чак и кратка шетња, телефонски разговор са блиском особом или пола сата уз књигу могу да постану стабилне тачке током непредвидивог дана. Активности које нам причињавају задовољство нису награда коју заслужујемо тек када завршимо све обавезе, већ могу да буду важан део бриге о себи.
Физичка активност посебно заслужује место у распореду јер постоје бројни докази о њеној повезаности са физичким и менталним здрављем. То не мора да значи интензиван тренинг нити свакодневни одлазак у теретану, посебно када се особа већ налази под великим оптерећењем. Шетња, лагано вежбање или друга активност прилагођена здравственом стању и могућностима могу да буду сасвим довољан почетак.
Једноставан списак може да спречи да стрес „поједе“ цео дан
Када смо под стресом, једноставне обавезе понекад почињу да изгледају много сложеније него што заиста јесу. Записивање неколико најважнијих ствари које тог дана желимо да завршимо може да растерети радну меморију и олакша усмеравање пажње. Није потребно направити дугу листу, јер њен циљ није да нас додатно затрпа обавезама.
На списку могу да се нађу и ствари које свакодневно обављамо, попут припреме оброка, одласка у продавницу или сређивања стана. Када их видимо записане, лакше можемо да проценимо колико времена заиста имамо и које обавезе имају приоритет. Веће задатке корисно је поделити на мање кораке који делују остваривије.
У распореду би требало оставити место и за нешто чему се радујемо. Омиљена серија, разговор са пријатељем, шетња, музика или хоби могу да буду мале тачке задовољства које дан не своде само на извршавање обавеза. Такве активности могу посебно да значе људима који током стресног периода имају утисак да су изгубили своју уобичајену свакодневицу.
Добра рутина није иста за свакога и не мора да буде савршена
Некоме одговара прецизан распоред у којем свака активност има одређено време, док другој особи више прија неколико оквирних тачака током дана. Најбоља рутина није она која изгледа најорганизованије на папиру, већ она коју можемо реално да одржавамо. Важно је узети у обзир посао, породичне обавезе, здравствено стање, ниво енергије и сопствени темперамент.
Може да буде корисно и да неколико дана пратимо када имамо највише енергије и када нам концентрација природно опада. Најзахтевније обавезе можемо да распоредимо у део дана када смо најодморнији, док период мањка енергије можемо да оставимо за лакше задатке или паузу. На тај начин распоред прати наш природни ритам уместо да свакодневно покушавамо да га победимо.
Ако се једног дана план распадне, нема потребе да наредног дана одустанемо од целе рутине. Неочекиване обавезе, умор, болест и лош дан саставни су део живота, па одржива структура мора да остави простор за промене. Рутина највише помаже када је доживљавамо као ослонац, а не као још једно правило које морамо беспрекорно да испунимо.
Када живот делује неизвесно, није увек могуће одмах решити проблем који је изазвао стрес. Ипак, можемо да сачувамо неколико предвидљивих тачака дана: време за сан, оброке, кретање, обавезе, блиске људе и одмор. Понекад управо те мале ствари које се понављају враћају осећај да, чак и када не можемо да контролишемо околности, можемо да утичемо на начин на који пролазимо кроз њих.
Преузмите андроид апликацију.
