Омиљени напитак често се конзумира у великим количинама, што може бити изузетно штетно.
Многи љубитељи кафе уживају у омиљеном напитку не бринући о количини коју током дана уносе у себе. Добро су познате добробити кафе и она је повезана са дуговечношћу, јачом јетром и мањим шансама за обољење од Алцхајмера, Паркинсонове болести, можданог удара и рака дебелог црева.
Међутим, како је све у животу у умерености, тако и унос количине кафе има своју границу где из доброг прелази у лоше. Према регистрованом дијететичару Џордану Хилу, препоручена граница за унос кофеина је око 400 милиграма дневно.
Ипак, Хил препоручује 300 милиграма дневно за одрасле, посебно оне који су можда осетљивији на нежељене ефекте кофеина. Мала шољица кафе има нешто мање од 100 милиграма кофеина у себи, тако да би требало да избегавате више од четири такве кафе дневно.
Кафа притом није једина супстанца која садржи кофеин. И многе врсте чаја, газираних пића, енергетских напитака или плочица, суплемената, па чак и чоколаде садрже кофеин.
– Свака од ових намирница има различите количине кофеина у себи, тако да, ако их конзумирамо током дана, могло би бити врло лако прећи преко те препоруке од 300 милиграма – упозорава Хил.
Шта се дешава ако се пређе дневна доза од 400 милиграма?
Потенцијал за бројне нежељене ефекте су главобоља, несаница, нервоза или анксиозност, затим раздражљивост, убрзани рад срца и тремор мишића.
Дуготрајна прекомерна конзумација може да погорша ове ефекте, а они који претерано уносе кофеин могу да доживе висок крвни притисак, сталне гастроинтестиналне проблеме и, у ретким случајевима, смрт.
Кофеин је технички – лек, односно стимуланс. То значи да убрзава централни нервни систем и подиже нивое енергије. Апсорбује се у року од 45 минута од конзумирања и остаје у крви између 90 минута до девет и по сати.
Ово такође зависи од тога колико се хране конзумира, од пушења (које убрзава разградњу) или трудноће и оралних контрацептива (које успорава).
– Можемо и да изградимо толеранцију на кофеин, што само значи да нам је потребно више кофеина да бисмо осетили исте ефекте – упозорава Хил, указујући на краткорочне ефекте као што су будност и повећана продуктивност:
– Можда је потребно више кофеина да се те ствари осећају, али у исто време, како та количина кофеина расте, расте и ризик од нежељених ефеката.
Како да смањите унос кафе?
Хил препоручује да се пре свега пребаците са кафе са кофеином на кафу без кофеина. Или прелазак на чај који има мање кофеина од шољице кафе. Наизменично уносите кафу па воду, како бисте утолили жеђ и потребу за хидратацијом, а да не посежете за новом шољом кафе.
Колико кофеина смеју да унесу деца?
Препорука за децу од 11 година и млађу је нула кофеина. А за децу узраста од 12 до 17 година је мање од 100 милиграма дневно, каже Хил. И опет, није у питању само кафа – родитељи треба да пазе на кофеин у газираним напицима, чоколади, лековима без рецепта, па чак и у храни са укусом кафе попут сладоледа и слаткиша.
Највећа брига код деце и кофеина је поремећај сна.
– Унос кофеина ће утицати на њихове способности учења следећег дана, биће поспани, неће бити толико будни, што ће да им омета редован развој – истиче Хил.
Преузмите андроид апликацију.
