Готово да не постоји Новосађанин, којем родитељи и старији суграђани нису током одрастања причали приче о хладнијим зимама и леденим данима у Новом Саду. Много пута би млади ове приче ставили у исту „корпу“ са оним „ловачких причама“, које препричава старији рођак када попије мало више на крсној слави.
Ипак, за неке приче, као што је ова, постоје и докази. У овом случају метеоролошки докази од пре 60 година, говоре о томе, да су Новосађани заиста некада преживљавали „руску зиму“.
У Новом Саду 24. јануара 1963. године забележен је најхладнији дан у историји нашег града. Тог четвртка термометар Метеоролошке станице на Римским Шанчевима регистровао је невероватних минус 30,7 степени целзијуса.
Највиша измерена температура тог дана износила је минус 22,8 степени, што је такође рекорд. Читав јануар 1963. године су бележене веома ниске темпертуре, било је 26 ледених дана, што је дотад забележено још само у фебруару 1956.
Ипак, јануар 1963. по хладноћи је, у просеку, за непун степен заостао за фебруаром 1954. године, који до данас, са просечном максималном дневном температуром од – 7,2 целзијуса остаје најхладнији месец у нашем граду, док је са просечних 9,5 °Ц година 1956. у целини најхладнија.
Не можемо прогласити поменути дан за „најхладнији у историји Новог Сада“, из простог разлога што је бележење важнијих метереолошких података у Новом Саду почело 1860. године.
Прва метеоролошка станица се налазила на Петроварадинској тврђави, али је након успостављања брзо и престала са радом.
У међуратном периоду је успостављено поново евидентирање, које је потрајало нешто дуже, до почетка рата. Зиме за време окупације у периоду Другог светског рата биле су толико „оштре“ да је Мађарска и окупаторска власт приморана да априла 1942. ревитализује метереолошку станицу. Радила је до августа 1944. године. По ослобођењу, метереоактивност се брзо успоставља и није више укидана.
Тај ратни период осим страдања, обележиле су и неке од најхладнијих зима, бар по речима грађана. Нажалост, није постојао начин да се измери тада температура, те нећемо знати да ли је током 40-тих било дана са нижом температуром од тог 24. јануара 1963. године.
Осим по хладноћи, зиме почетком 60-тих остаће упамћене и по невероватној количини снега, који је толико нападао да је прекривао новосадске улице у континуитету од 13. децембра 1963. до 22. фебруара наредне године, укупно чак 72 дана.
Док би данас такве непогоде сматране ванредном ситуацијом, тада су те појаве биле прилика за најмлађе да уживају у снежним чаролијама. Било то кроз грудвање или спуштање санкама са неког брда у граду. Чак су и млади користили овакве временске прилике за зимске спортове, попут хокеја на леду.
На тенис плацу у Дунавском парку би ХК Војводина чак играла своје утакмице, те су на неки начин ове зимске температуре са собом доносиле и одређене активности, али и неку нову радост у Нови Сад.
Наравно услед тако ниских температура, постојале су и одређене околности које су спречавале нормално функционисање града и његових грађана. Ипак Новосађани су готово за све проблеме имали одговор.
Велики минуси и ледени дани довели су до тога да Дунав буде покривен сантама леда. На Дунаву су морали да интервенишу инжењерске јединице војске како би спречили опасно гојење леда, тако да се наши најстарији становници вероватно сећају како је динамитима разбијана залеђена река, а у неколико наврата су и бацане бомбе са Варадинског моста (тада мост „Маршала Тита“).
Ловци на Фрушкој гори су у овом периоду умели и дођу у ситуацију „очи у очи“ са карпатским вуком, животињу коју нећете често пронаћи на овој планини. Тада су Вукови у потрази за храном лутали и до неколико стотина километара, а помоћу леда су прелазили водене препреке препреке.
Тако су зиме изгледале пре 50, 60 година, што чини све оне приче старијих, да су на путу до школе пешачили кроз снег од једног метра и да су зиме биле изазовне, заправо поверљиве. Данас су знатно топлије зиме, а и снега је сваке године све мање.
Док тренутне временске прилике, без превише падавина и температура испод нуле, олакшавају свакодневно функционисање грађана, сигурно постоје и они Новосађани који би барем још да једном да угледају залеђен Дунав и да им учестале снежне падавине поново представљају зимску свакодневницу.
Ko je bio Momčilo Tapavica? Prvi Srbin osvajač olimpijske medalje i projektant Matice Srpske
Преузмите андроид апликацију.
