Пре 150 година, у Србији је уведено полагање пријемног испита за упис у гимназију. Ова одлука је донета на захтев директора Београдске гимназије, Луке Павловића, како би се превазишле разлике у основном образовању међу ученицима.
Први пријемни испити за гимназијалце су одржани током школске 1849/50. године у читавој Кнежевини Србији.
Директор Београдске гимназије Лукa Павловић је приметио недостатке у основном образовању ученика који су уписивали гимназију.
У свом извештају Министарству просвете од 10. децембра 1849. године, Павловић је нагласио да су многи ђаци из четвртог разреда долазили неспремни у Гимназију.
Нису били у стању да читају и пишу исправно, а рачунање им је било веома лоше. Нису могли да напишу број с десетицама хиљада или га изговоре.
Како би се избегле потешкоће у раду са оваквим ученицима, директор Павловић је предложио увођење обавезног пријемног испита за све који желе да упишу гимназију.
Тај испит би обухватао читање, изустно писање и рачунање.
Министарство просвете је прихватило овај предлог и 15. децембра 1849. године успостављено је обавезно полагање пријемног испита при упису у први разред гимназије, из предмета који су прописани за основни разред, посебно рачунање, казовно писање и читање.
Увођење пријемног испита значајно је побољшало квалитет ђака. Број ученика који су били недовољно припремљени за гимназију се смањио.
У то време, Београд је имао само једну вишу школу “Лицеј“, Прву београдску гимназију од шест разреда и једну стручну школу, Пословно-трговачко училиште, а унутрашњости Србије су постојале још три полугимназије.
С обзиром на мали број наставника, у целој Кнежевини Србији је било само 32 професора, од којих је већина предавала у Београду.
Професорске плате су биле различите и зависиле су од образовања. Професори су били оцењивани на основу кондукт листа који су садржали описне оцене о њиховом раду, владању и другим способностима.
Ова иницијатива је била део напора да се обезбеди адекватно образовање за младе у Кнежевини Србији.
Преузмите андроид апликацију.
