Србија је економска сила Балкана и једна од најбрже растућих економија Европе која инвеститорима нуди конкурентне трошкове пословања, квалификовану радну снагу и широк спектар подстицаја, пише УСА Тодаy у данас објављеном издању о Србији, у чланку под насловом “Србија – економска сила Балкана” (Сербиа – Тхе Балканс’ ецономиц поwерхоусе).
Како је наведено, Србија је сада препозната као најдинамичнија економија Западног Балкана, с прогнозом раста БДП-а од 4,5 одсто у 2025. години и рекордним страним улагањима, што је позиционира као мотор регионалног развоја и привлачну дестинацију за глобални капитал.
“Србија се упркос глобалним изазовима трансформисала у једну од најбрже растућих европских економија, што је огроман помак у односу на 2012. годину када смо били пред банкротом”, изјавио је за специјално издање листа УСА Тодаy министар финансија и први потпредседник Владе Србије Синиша Мали.
БДП Србије је, каже, од тада готово утростручен и сада износи 93 милијарде долара, стопа незапослености је пала са 26 одсто на 8,1 одсто, док су девизне резерве достигле рекордне 33 милијарде долара.
Истовремено, јавни дуг Србије чини 44 одсто БДП-а, што је далеко испод просека еврозоне од 89 одсто.
Највећи искорак догодио се прошле године када је Србија по први пут добила инвестициони кредитни рејтинг агенције Стандард & Поор’с (С&П), чиме је додатно учвршћен статус земље са стабилним макроекономским основама, навео је Мали.
Током 2024. године, у Србију је ушло 5,9 милијарди долара директних страних инвестиција, што је за 14 одсто више него 2023. и представља највиши износ у историји региона.
Такође, Србија константно привлачи више од 60 одсто свих страних директних инвестиција на Запаном Балкану.
Србија се уочи изложбе Експо 2027. у Београду припрема за дочек више милиона посетилаца из више од 120 земаља и најављује улагања од 20 милијарди долара у инфраструктуру, наводи се у чланку.
Влада Србије снажно подржава стартап компаније, као и мала и средња предузећа, која чине више од 90 одсто свих српских фирми, кроз повољне кредите, гарантне шеме и развој тржишта капитала.
“Фокусиран сам на јачање тржишта капитала у Србији и помоћ малим и средњим предузећима да им приступе. Такође пружамо приступачне кредите за нове инвестиције и сарађујемо са међународним финансијским институцијама како бисмо олакшали јефтино финансирање путем комерцијалних банака”, навео је министар Мали.
Најавио је да Србија има амбицију да до 2030. године обезбеди 45 одсто енергије из обновљивих извора, уз коначни циљ – угљеничну неутралност.
Овај енергетски заокрет укључује крупне инвестиције у соларне паркове, ветроелектране и модернизацију мреже. Истовремено, Србија улаже у 323 инфраструктурна пројекта који покривају путеве, железницу, болнице, школе и пољопривреду, укупне вредности од 20 милијарди долара уочи “Експа 2027“.
Један од примера одрживог развоја партнерство са америчком компанијом УГТ Ренеwаблес на изградњи соларног парка снаге 1 ГW.
“Ово ће не само подићи БДП, већ и унапредити квалитет живота и повећати конкурентност наше земље”, истакао је Мали.
Он очекује пораст интересовања америчких и светских инвеститора у наредним годинама, а посебно уочи изложбе Експо 2027.
“У потпуности смо посвећени интеграцији у породицу ЕУ и агресивно усклађујемо наше законе и прописе са стандардима блока. До 2027. испунићемо све формалне услове за чланство у Европској унији”, поручује Мали.
Према речима председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа, један од најзначајнијих помака последњих година јесте прелазак са радно интензивне привреде на економију засновану на знању. ИТ сектор је постао највећи извозни сектор Србије, са више од 4,4 милијарде долара извоза.
Он је додао да више од 20.000 компанија које послују у земљи има страно власништво, међу којима су и водећи глобални играчи у производњи и ИТ сектору.
Београд је данас домаћин истраживачких центара водећих светских фирми, укључујући Мицрософт и АМД, који су овде отворили центре за развој најсавременијих чипова.
У исто време, земља бележи убрзан развој стартап сцене, коју Чадеж описује као “најбрже растући стартап екосистем у Европи”.
Србија има повољну стратешку локацију и низ слободних трговинских споразума који омогућавају приступ тржишту од 2,8 милијарди људи, укључујући Европску унију, Сједињене Америчке Државе, Кину, Турску и Уједињене Арапске Емирате.
“Такође радимо заједно са суседним земљама како бисмо инвеститорима понудили приступ већим тржиштима, од 6,5 милиона у Србији до 22 милиона у региону. Упркос прошлим политичким изазовима, лидери сада препознају важност сарадње за заједнички успех”, додао је Чадеж.
Међу индустријама са највећим потенцијалом издваја се производња електричних возила и ланац вредности који прати ту технологију.
“Са компанијама попут Стелантиса које већ производе електрична возила у Србији, као и богатим резервама литијума, бакра, графита и бора, имамо све предуслове да постанемо центар за целокупни процес, од рударства до батерија и фабрика возила“, истакао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Генерални директор ОТП банке Србија Предраг Михајловић оценио је да банкарски сектор игра кључну улогу у трансформацији српске економије.
“Са снажном капиталном основом и приступом који ставља клијента у фокус, наше банке су добро припремљене за глобалне економске промене и пружају подршку одрживом развоју”, наводи Михајловић.
Гламочић: Сточарство има будућност, а то доказује и породица Јеленковић
Преузмите андроид апликацију.
