Почетна > Србија
Србија

Јовановић: Раст извоза ИКТ сектора 40%, највише иде у САД, Енглеску и Швајцарску

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић изјавио је данас да извоз српског ИКТ сектора ове године бележи раст од чак 40 одсто, као и да је доношење Закона о информационој безбедности, чији је нацрт на јавној расправи и предвиђа формирање Канцеларије за информациону безбедност, суштински важан за развој, одрживост и безбедност ИТ система кључних за функционисање Србије.
Фото: Градске инфо

„Интересантно је да смо до сада имали годишњи раст од око 25 одсто, када је реч о извозу ИКТ сектора, а ове године имамо раст од чак 40 одсто. Прошлогодишњи резултат, када је у питању извоз од 2,7 милијарди био је рекордан. Највише се извози у САД, Енглеску и Швајцарску. Веома је важно да је суфицит велики – од 1,4 милијарде колико је био извоз за овај период ове године, је 1,24 милијарде суфицит“, рекао је Јовановић за Тањуг.

Како је навео, повећан извоз српског ИКТ сектора резултат је развоја иновација.

Министар је навео и да је учешће ИКТ сектора у БДП-у отишло на 11 одсто и да Србија постаје препознатљива као земља ИТ-а, технологије и развоја.

„То је веома значајно, јер захваљујући иновацијама ми стварамо ту додатну вредност и захваљујући томе ми и унапређујемо нашу привреду и инфраструктуру. То ће даље довести до раста стандарда и раста плата и пензија у Србији“, истакао је министар.

Јовановић је рекао за Танјуг да нацрт Закона о информационој безбедности предвиђа усклађивање са тзв. НИС2 директивом Европске уније и да се мора пратити корак када је у питању заштита података, заштита ИТ система и континуирано пружање ИТ услуга.

„Суштински је битно да донесемо овај закон, који дефинише шта све и правна лица, поготову она која су приоритетна и важна за Србију, као што је рецимо сектор енергетике, саобраћаја, здравства, водопривреде, али и шта јавна управа и министарства – треба да ураде да би заштитили податке и грађана и привреде. Све се то ради и да би јавни ИТ системи, који су се толико раширили и развили, били одрживи и како не би били компромитовани“, истакао је Јовановић.

Каже да нацрт закона предвиђа формирање Канцеларије за информациону безбедност, која ће радити и превентивно са свим привредним субјектима који имају ИТ системе и који су у духу овог закона препознати као приоритетни.

„Ако дође до неких проблема, Канцеларија за информациону безбедност се укључује. По овом закону ти инциденти су подељени на четири нивоа – низак, средњи, висок и веома висок. У прва три случаја се укључује Канцеларија, а ако се деси неки проблем који је веома високо рангиран, тада се укључује Влада Србије и преузима координацију свих државних органа у решавању тог проблема“, рекао је Јовановић.

Као пример развоја Србије, навео је и податак да је МУП издао дозволе за пробну вожњу за два аутономна возила у Србији.

„Зашто је то битно? Зато што вредност тржишта аутономних возила, односно софтвера који омогућавају аутономну вожњу је у овом тренутку око 100 милијарди евра и највеће светске компаније доста улажу у развој софтвера који није једноставан и који се заснива на вештачкој интелигенцији како би возила могла самостално да се крећу. Издавањем ових пробних дозвола ми отварамо врата за многе компаније које желе да свој развој имају у Србији и то ће даље покренути развој нашег ИКТ сектора“, истакао је Јовановић.

Како је навео, поменуте дозволе односе се на ниво – три аутономне вожње, односно да у возилу мора да постоји возач који би у случају проблема преузео команде.

Према његовим речима, план је да до Експа 2027. године добијемо и највиши, пети ниво аутономне вожње, тј. да имамо аутономно возило које може да иде у потпуности без возача.

Јовановић је рекао да је Државни дата центар у Крагујевцу добио сертификат Н56, што представља, како каже, највиши ниво поузданости чувања опреме и података за људе из ИТ света.

„Сертификовала нас је фирма из Немачке и то ће нам додатно отворити врата и за нове кориснике, поготово комерцијалне кориснике Државног дата центра у Крагујевцу. Очекујем да ће се многе фирме, као што је то урадио Орацле, јавити да чувају своје податке у Крагујевцу“, навео је министар.

Јовановић је најавио да би до краја 2025. године брз интернет требало да буде уведен у 99 одсто села у Србији.

Srpski odbrambeni pas (SOP) – „oživljena“ loza srednjovekovnog viteškog psa srpskih dvorova i manastira, istrebljene rase srpskog mastifa

Преузмите андроид апликацију.