Баш као и његове “колеге” из ДОС-а 5. октобра 2000. године, Јовановић је остварио везе са осуђеним криминалцима из подземља.
Коалиција НАДА и њен представник Милош Јовановић успели су некако на претходним изборима да прескоче, ионако мали изборни цензус, и уђу у Народну скупштину Републике Србије и Скупштину града Београда.
Током кампање Јовановић и његов ДСС покушали су да се предстве као десни центар и тако привуку патриотски део бирачког тела, иако је Јовановићев деда био заклети комуниста који се борио против равногорског покрета и тако свом унуку омогућио лагодан живот у центру Београда, студије на Сорбони, као и професорко место одмах после завршених докторских студија.
Међутим, оног тренутка када су успели да прескоче изборни праг и осигурају себи место у републичком и градском парламенту, “умерене патриоте” из ДСС-а су показале своје право лице. За истим столом се нашла Ђиласова опозиција и Јовановићеве квазипатриоте како би направили договор како да помогну Борису Тадићу да и његова листа, која је остварила очајан резултат на изборима, некако пређе цензус и уђе у Скупштину града Београда.
Везе са подземљем
Додатни проблем је што је председник ДСС-а спреман по сваку цену да се докопа фотеље и градског буџета. Баш као и његове “колеге” из ДОС-а 5. октобра 2000. године, Јовановић је остварио везе са осуђеним криминалцима из подземља, за које ће се вероватно у будућности испоставити да ће поново бити осуђивани за разна кривична дела.
У прилог томе говори и фотографија са прославе у просторијама коалиције НАДА, која је организована због преласка цензуса. На фотографији се види Милош Јовановић са Стеваном Аргировским, припадником навијачке групе “Забрањени”, који је осуђиван и због послова са наркотицима.
Аргировски је доспео у жижу јавности када је 9. септембра 2011. године, заједно са још неколико припадника навјачке групе “Забрањени” изазвао масовну тучу са навијачком групом „Алкатраз“ у ресторану Спортског друштва Партизан у Хумској улици. Том приликом су коришћене палице, пиротехничке направе, а теже је повређено неколико особа.
Неколико месеци касније, Први основни суд у Београду прихватио је споразум о признању кривице закључен између Тужилаштва и петорице навијача Партизана, припадника навијачке групе „Забрањени“. Тако су Стеван Аргировски, Александар Пантелић, Данило Ракочевић и Душан Проданов за кривично дело насилничког понашања осуђени на по десет месеци затвора и изречена им је забрана присуствовања спортским приредбама у трајању од две године.
Поставља се питање шта је осуђени криминалац радио у просторијама коалиције НАДА и какве су његове везе са Јовановићем који је, што се види на фотографији, у очигледно присним пријатељским односима са њим.
Ђиласов лажни патриота
Посебан проблем је Јовановићева спремност да свим силама покуша да помогне Тадићу да се докопа скупштинских клупа а тиме и новца из буџета, чиме је председник ДСС-а само потврдио досдашње сумње да је он ништа друго до лажни патриота који реагује на сваки миг Драгана Ђиласа. Јер како другачије објаснити његову подршку Тадићу чији је највећи политичики успех уништење ДСС-а?!
И то није све што стоји између сваке сарадње ДСС-а и некадашњег председника ДС-а. И даље нерешено убиство пуковника Државне безбедности Момира Гавриловића само је једна у низу ствари која би сваког моралног у ДСС-у одвратила од сарадње са било којим делом некадашње ДС. Јовановић, међутим, нема никакав проблем с тим. А и зашто би, када он са Тадићем има мноштво сличности.
“Сличан се сличноме радује”
Када су 2008. године албански сепаратисти противправно прогласили независност тзв. државе Косово, тадашњи председник Србије Борис Тадић се склонио у Букурешт, а Јовановић је јужну српску покрајину “бранио” из Париза.
У међувремену, ствари су се делимично промениле па сада председник ДСС-а Космет “брани” на Твитеру, из удобне фотеље у свом стану у центру Београда. Понекад то чини и на телевизији, где често истиче да је био припадник 63. падобранске бригаде, вешто избегавајући да спомене да је ту јединицу укинуо управо Тадић, а вратио председник Србије Александар Вучић.
Не прећуткује Јовановић само то. Док су му с једне стране “пуна уста” одбране Космета, председник ДСС-а избегава да каже да је Викиликс објавио да је Тадић, кога сада Јовановић покушава на силу да угура у Скупштину Београда, знао да ће албански сепаратисти прогласити независност Косова и да су их Тадићеви сарадници молили да то учине после избора како ДС не би изгубио подршку у народу. Јовановићу то није битно, као ни чињеница да су управо Тадић и ДС преговоре око Космета пребацили из УН у ЕУ и тако драстично отежали позицију Београда.
И нису то једине сличности. Тадић је понизно испуњавао свако наређење из западних амбасада и изручивао Србе трибуналу, али је чињеница да је ДСС послао више српских генерала у Хаг. Не треба заборавити ни приватизацију којом је српска економија уништена, а 22 од 24 спорних приватизација спроведене су управо за време режима ДСС-а.
На крају с једне стране стоји Космет, оптужбе за геноцид у Сребреници, уништавање српске економије, девастација Војске Србије, штрајк Црвених беретки, нерешено убиство Момира Гавриловица. С друге стране ту је буџет Града Београда. Јовановић очигледно нема дилему за коју страну ће се определити.
Преузмите андроид апликацију.
