Архетип зомбија је нешто што је западњачка култура преузела од хаићанске легенде, која је коришћена као метафора за дехуманизацију робова под француском колонијалном влашћу.

Касније је постао основа за многе метафоре и паралеле са модерним светом – конзумеризмом, глобализацијом, губљењем индивидуалности, бесом људи…
Холивуд је оберучке прихватио помаму која се створила за оваквим филмовима, а који су убрзо заситили тржиште.
Филмови су се ређали један за другим и редитељи и сценаристи су се тркали ко ће први имати наредни „велики хит“.
Зомбији су данас много присутнији у видео играма него у филмовима, али чини се да ипак нису завршили свој боравак на великом, а ни на малом екрану.
Као потврда тога стиже једна јужнокорејска серија, под називом „All of Us Are Dead“, која у неком виду спаја легенду о зомбијима са вирусом који се шири на сличан начин као нажалост још увек актуелни Ковид-19.
Без обзира на то да ли је ова серија прављена са намером да има везе са короном, или је просто у питању такав тајминг, не може се порећи да има јачи ефекат зато што можемо да је погледамо баш у овом тренутку.
О чему се тачно ради у овој серији?
Једну средњошколку угризе пацов, а она након тога угризе школског друга и тако, један по један, људи се заразе новим, непознатим вирусом, који их претвара у зомбије.
Оно што је другачије у односу на друга остварења ове тематике је чињеница да је појава зомби вируса кренула из средње школе и да већину радње пратимо баш кроз очи ученика.
То, поред страха од вируса, доноси и гомилу хормона и других тинејџ проблема, који су чак и тада и даље у њиховом фокусу.
Упркос томе што су зомбији до сада углавном били тема филмова, овде за промену имамо дванаест једносатних епизода.
Серија долази из Јужне Кореје и представља трећи велики хит Нетфликса из ове земље након серија „Squid game“ и „Hellbound“ и, након популарности у матичној земљи, пробила се на листу најгледанијих и на међународном нивоу.
То и не изненађује толико ако узмемо у обзир да аутори из ове земље већ имају пуно искуства за зомби тематиком.
Када је у питању ова серија, пред нама је нешто што се дефинитивно неће допасти свима, већ је намењено онима који воле крваве и сурове приче, где нико не очекује срећан крај.
Добра вест је да дванаест сати трајања не постаје заморно ни у једном тренутку, упркос понављању неких сцена (заражавање-чување тајне-опраштање) и да ће свако моћи да примети неки другачији детаљ у разговорима средњошколаца.
Потребно је мало стрпљења и добре воље, наравно и отворености према самој тематици, али оно приказано на екрану то поверење на крају и те како оправдава.
За то је умногоме заслужна глума главних актера и напетост услед неумољивости зомбија и суровости целе ситуације.
Другачији менталитет тржишта са ког серија потиче гарантује и потпуно другачииј доживљај у односу на нешто западњачко, тако да нећете видети само још једну листу клишеа који су вам добро познати одраније.
Можда вам у овом тренутку треба нешто мало оптимистичније, али можда ће вам баш нешто овакво донети преко потребну катарзу и отклон од стварности.
Све је прављено са другом сезоном на уму, те се надамо да ће аутори добити прилику да причу испричају до краја на жељени начин и да ће нам из ове земље стићи још пуно сати квалитетног садржаја.
Nova sezona serije “Moja genijalna prijateljica” premijerno na HBO
Преузмите андроид апликацију.