Стручњак за безбедност деце на Интернету Катарина Јонев изјавила је данас, поводом предлога Владе Аустралије да се од наредне године уведе забрана да деца млађа од 16 година не могу да приступе друштвеним мрежама, да ће то зависити искључиво од друштвених мрежа којима ће се аустралијска Влада обратити, односно да држава не може да пропише како то технички да се изведе.
„Ми опет долазимо у ту ситуацију да друштвене мреже и њихова добра воља ће бити та која ће одлучити да ли ће на овакав начин моћи да се заштите деца, а ако ми дозволите да подсетим, упркос свим причама које протеклих неколико година у јавности се пласирају, па чак и у медијима, па и у политичким круговима на глобалном нивоу друштвене мреже имају јако велику моћ, имају јако пуно утицаја“, рекла је Јонев за Тањуг.
Додала је да постојећи проблем није од јуче, већ да постоји протеклих 10 година.
Подсетила је да је због ТикТок изазова, попут „blackout challenge“ односно изазова гушења, на стотине деце изгубило живот на глобалном нивоу, као и да је до смртног исхода дошло и у Србији.
„Шта је тада урадио ТикТок? Рекао је ‘па ево, ми ћемо сад да побољшамо безбедност деце’. Како? Предложили су меру да деци испод 15 година тамо није место. Технички шта су урадили? Апсолутно ништа“, рекла је Јонев.
Указала је на то да је веома дискутабилно како би у техничком аспекту могло да се уведе ограничење коришћења друштвених мрежа од стране деце, јер деца немају документа осим пасоша.
„Наравно свака друштвена мрежа има ту опцију да дете треба само да упише број година, али смо сведоци између осталог и у нашој земљи да није препоручиво да деце испод 13 година буду на друштвеним мрежама, али нама данас армија деце од 7 и 8 година имају самостане профиле и питање је да ли родитељи уопште знају за њих. Тако да је веома једноставно нажалост да слажу за године“, рекла је Јонев.
Додала је да је охрабрујуће то што се вештачка интелигенција брзо развија и она би могла да скенира фотографије и да уколико установи да је то садржај особе млађе од 15 година, аутоматски укине профил.
Јонев је рекла да ни то није најефективнија мера, јер нека деца од 12 година, изгледају као да имају 18, а нека старија лица изгледају доста млађе.
„Ефективна мера заправо не постоји 100 одсто сигурно и безбедна не постоји, али се сви некако тешимо да ће нам друштвене мреже помоћи мало када су у питању безбедност и приватност, али много више ми морамо да урадимо, ми као родитељи, ми као стручњаци, ми као представници медија, ми као владине институције, да заправо родитеље укључујемо у борбу за безбедан интернет деце, да их охрабримо да се едукују и да своје знање, своју животну мудрост пренесу на своју децу“, нагласила је Јонев.
Она је представила и податке по којима је сваки трећи ученик у Србији доживео неки облик насиља, углавном дигитално насиље, 50 одсто деце узраста од 11 до 12 година пре свега девојчице имају проблем у исхрани и са сопственим самопоуздањем и самопоштовањем управо због лошег утицаја друштвених мрежа.
„Деца која су итекако присутна на друштвеним мрежама имају много мање од 13 година. Деца се неретко злоупотребљавају у разним кампањама. Родитељи за то не знају. Е то је нешто на чему заправо треба радити, да се родитељи охрабре, не да се преплаше, него да се охрабре и да се усмере, да своју децу усмере како да на најбољи могући начин заправо користе све благодети интернета и друштвених мрежа, јер без тог охрабривања нећемо имати позитивне ефекте“, рекла је Јонев.
Она је указала на то да постоје институције које брину о безбедности свих људи и деце, а то је на првом месту Министарство унутрашњих послова (МУП), односно Управа за високотекнолошки криминал којима увек треба пријавити најтеже могуће случајеве, злоупотребе и преваре на интернету, а у то спада и сексуално искоришћавање деце на интернету.
Институције које такође брину о безбеднсоти свих људи и деце на интернету су Министарство телекомуникација, Национални контакт центар за безбедност на интернету чији је беспалтан број 19833 који родитељи и деца могу позвати како би затражили помоћ или информације, РАТЕЛ је такође задужен за безбедност наших информационих система.
Треба охрабрити децу да пријаве у случају да постану жртве на интернету и на друштвеним мрежама, да не ћуте, да не држе то у себи.
„Не морају увек да се отворе свом другу или другарици. Али родитељу или наставнику итекако да“, рекла је Јонев.
Она је подсетила и да је на интернету глобална публика и да коментари остају на интернету трајно те да вршњачко насиље због тога није исто сада када много више људи може видети негативне коментаре и говор мржње, него раније када би негативан коментар чуло само пар присутних људи.
„Ови коментари остају просто на интернету. Јако велики број људи види, поготово вршњака. И нормално је да дете не зна како да реагује. И нормално је да ће кренути вршњачки притисак када ће се дете само повући у себе. Е то не смемо да дозволимо! Када се дете повуче у себе, креће и депресија, и анксиозност, и раздражљивост и дете ће се осећати усамљено, искључено. Е то је заправо улога родитеља на првом месту. Опет, институције ту мање делају“, рекла је Јонев.
Додала је да породица тада треба да буде прва инстанца за пружање помоћи детету, друга јесте школа.
„Заједничким снагама заправо да се изборимо да се дете не осећа лоше када је жртва на интернету. То је најбитнија ствар. Сада причамо о вршњачком насиљу, али када је у питању ова друга врста насиља на интернету, а то је могућност да неко од предатора, да ли је педофил, да ли је криминалац, да ли је дилер дроге, да ли је терориста, а дешава се итекако, да ли су представници секте, када они контактирају дете, ту укључујемо уз ове две истанце обавезно МУП“, закључила је Јонев.
Београђани који су учествовали у анкети Танјуга мишљења су да би деци требало забранити приступ друштвеним мрежама или им макар ограничити садржај којем ће имати приступ.
„Требало би им забранити јер су премали да би користили друштвене мреже. На свакве опасности могу да наиђу, сексуални предатори, разноразне преваре и друго. И старији људи буду преварени, како не деца“, казао је један од учесника у анкети.
Да би приступ друштвеним мрежама требало забранити деци, сагласан је и његов суграђанин који наглашава да су друштвене игре које су се играле пре десетак година много боље.
„Требало би више да се друже између себе, да се играју жмурке, лозинке и тако те неке игре као што смо ми играли са 11, 12 година. Какве друштвене мреже, то ће нас уназадити“, нагласио је.
Када је реч о опасностима којих има на друштвеним мрежама, каже да се могу крити „разни манијаци“.
Суграђанка сматра да би деци требало ограничити садржај и да могу да користе друштвене мреже уз наџор родитеља.
„Требало би да се ограничи и да буде под наџором родитеља јер ако се допусти деци сав садржај може више да им нашкоди, него да им допринесе. Потребно је да се определе за неки квалитетнији садржај, као на пример за образовање, то је одлично, али могу наићи и на непримерен садржај и зато би требало увести рестрикције“, поручила је.
Očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na državnim putevima
Преузмите андроид апликацију.
