Све су прилике да ће се афера са нагомилавањем тоалет папира још једном догодити, али овога пута у много озбиљнијој и дуготрајнијој режији.
Душко Радовић каже: “У рату држава даје топове, богати волове, а сиромашни синове. Када се рат заврши држава узме своје топове, богати добију нове волове, а сиротиња тражи гробове.“
И истина је, рат је заиста једно страшно стање које не може никоме да донесе ништа добро, осим рецимо онима, који га инструишу како би од њега просперирали.
Због ситуације између Украјине и Русије, на коју све и да нас не занима политика, не можете остати равнодушни, последице трпи читав, или барем већи део света.
Ми, као држава, тренутно ходамо по оној најоштријој ивици са које свакога момента можемо да склизнемо и одемо у пропаст, уколико повучемо само један погрешан корак.
Ипак, политика председника Србије Александра Вучића који је недавно морао јавно да се изјасни о ставовима Србије по овом питању, поздрављена је од стране обе сукобљене стране, али и неизоставне у целој причи, Америке.
Међутим, када завлада паника, наши грађани престану да верују чак и сопственим очима, и услед страховања посежу за прављењем залиха.
Залиха горива док не поскупи, залиха хране, козметике, а на крају крајева и тоалет папира.
Тако је, ако се сећате, било и пре две године када нас је тек задесила криза услед епидемије изазване вирусом Ковид 19.
Иако је председник и овај пут, као и пре две године, јасно изјавио да су обезбеђене довољне количине нафте и намирница, те да смо мирни и неколико месеци, грађани су поново похрлили да напуне своје канистере и оставе за не дај Боже, јер у рату није никоме веровати.
Поједине компаније морале су да ограниче продају нафте на 20 литара по аутомобилу, 50 по трактору и 100 литара по камиону, а онај ко прекрши дато правило сносиће новчане последице.
Председник је изјавио да докле год имамо залиха, а имамо их, бензин BMB 95 не може да буде скупљи од 171 динар по литру, док евродизел не сме да буде скупљи од 179 динара по литру.
Иако гужву на пумпама лакше приметимо, гужве у прехрамбеним маркетима су још несносније, а трговци буквално падају са ногу од посла.
Највише се траже уље, брашно и конзервирана храна, те производи који могу дуго да стоје и нашим суграђанима обезбеде осећај сигурности уколико почну да се осећају озбиљније последице рата и код нас.
Контактирали смо супермаркет “ДИС“ који важи за један од водећих домаћих трговинских ланаца. Они су за наш портал изјавили да су апсолутно снабдевени свим неопходним намирницама и да разлога за панику и пустошење рафова нема.
Из супермаркета “ДИС“ такође су навели да је путем њиховог корисничког сервиса у сваком моменту могуће проверити колико има неке намирнице на стању.
Судећи по стањима у другим мањим, или већим маркетима које смо обишли, места паници заиста нема, међутим, највећи проблем у целој причи јесте то предочити нашим суграђанима.
Потребно је да смо у сваком моменту свесни да је и пре две године, када смо први пут зашли у зону ванредне ситуације, држава решила све у најбржем могућем року и на најбољи могући начин, те да смо узалудно складиштили ненормалне количине хране и непотребно се нервирали.
Према свему што се дешава око нас, остаје нам да верујемо да ће и овог пута бити тако, те да ни најмање нема места паници и куповини неколико килограма чоколаде, осим ако је, рецимо, баш мноооого волите.
Преузмите андроид апликацију.
