Монахиња Јефимија или Јелена Мрњавчевић (око 1350 — после 1405) била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне, а пре замонашења била је жена деспота Угљеше.
После погибије мужа у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију. Живела је на двору кнеза Лазара и ту је била очевидац косовског страдања, Лазареве смрти, као и вазалне Србије која је послала војску за битку код Ангоре 1402. године.
Једна од најлепших и најдирљивијих прича које чува хиландарска ризница јесте повест о Јефимији, првој српској песникињи. Њене речи, извезене позлаћеном сребрном жицом, узвишеног духа, споменик су преломног периода у историји српског народа, сведочанство личне туге али пре свега, вере у Господа и Његову заштиту.
Рођена је у властелинској породици као Јелена (око 1350), кћи кесара Војихне, господара Драме под српским царем Душаном Силним. Била је венчана за господара моћног византијског града Сера, деспота Јована Угљеше Мрњавчевића који је са својим братом краљем Вукашином био савладар српском цару Стефану Урошу V (Нејаком).Њен живот, започетом у сјају високог сталежа убрзо ће добити судбоносни обрт. Јеленин отац умире а након тога и син јединац Угљеша са четири године. Обојица су сахрањени у Хиландару, у саборном храму Ваведења Пресвете Богородице. Младенац Угљеша је сахрањен у наосу а његов деда, ћесар Војихна у припрати храма.
Врхунац Јефимијиног стваралаштва представља „Похвала кнезу Лазару“ извезена позлаћеном сребрном жицом на црвеном платну димензија 99 х 66 цм, које је намењено као покров кнежевој глави у кивоту у манастиру Раваници код Ћуприје.
Похвала кнезу Лазару је настала 1402. године, непосредно пре битке код Ангоре 1402. године у којој се као турски вазал борио Лазарев син, деспот Стефан Лазаревић. Султан Бајазит I поражен је од стране татарског вође Тамерлана, чиме је напредовање Османлија заустављено на дужи период. Јефимијине молитве упућене Светом кнезу, као дух слободе пратиле су његовог сина и једног од највећих личности српске историје, деспота Стефана Лазаревића. Велики ратник, витез , песник, деспот Стефан је указивао велико поштовање Јефимији као духовном светилу и веома харизматичној личности српске државе.
Јефимија је последње године живота провела у манастиру Љубостиња код Трстеника, задужбини кнегиње Милице, у коме су уточиште нашле многе удовице страдалих косовских ратника. Упокојила се око 1405. и сахрањена је као и кнегиња Милица у Љубостињи.
Најпознатији уметници из Новог Сада – сликар Стеван Максимовић
Преузмите андроид апликацију.
