Легендарни француски психолог Емил Куе је почетком прошлог века осмислио једну занимљиву фразу која ни више од 100 година касније не губи на својој снази и популарности, премда у различитим облицима. Како је Куе и увео популарну методу психотерапије засновану на оптимистичној аутосугестији, у том духу је и његова чувена реченица: „Сваког дана у сваком погледу све више напредујем“.
Куе је, потпуно ненадано, у првим месецима 1923. од човека у својим средњим 60-им који је управљао клиником у малом граду Нансију на североистоку Француске практично преко ноћи постао особа о коју су се клеле цела Америка и Европа.
Шта се заправо десило?
Овај фармацеут и психолог био је заговорник употребе хипнозе у лечењу физичких и менталних болести, али како му је пошло за руком да само мали број пацијената доведе до хипнотисаног стања, осмислио је сопствену, једноставнију рутину за побољшање општег психофизичког здравља.
„Сваког дана у сваком погледу све више напредујем“
Куе је свету понудио самоиндуковану свесну аутосугестију, написавши 1922. приручник у коме је потанко представио своју методу. У том тренутку, пошто је техника била актуелна већ више од деценије и по, око Француза и његовог рада већ се развила прилична фама.
„Свако јутро пре него што устанете и сваке вечери чим легнете у кревет затворите очи и поновите двадесет пута узастопну следећу фразу: „“Сваког дана у сваком погледу све више напредујем““, пише у његовој књизи „Како господарити собом помоћу свесне аутосугестије“.
Горепоменуту реченицу треба, дакле, понављати сваког јутра и сваке вечери по 20 пута и док сте у стању пасивне опуштености, дакле након буђења или непосредно пред утонуће у сан. Изговарање ујутро најбоље је учинити врло брзо, саветује Куе, јер ће се тако спречити навирање нежељених мисли које могу бити у супротности с намером реченице. Посебан акценат треба да буде на речима „у сваком погледу“ како би било јасно да се бољитак односи на побољшање у сваком смислу, и телесно и психолошки.
Куе је имао завидан број поштовалаца, али је уједно наилазио и на веома гласне и оштре критике и осуде. Свакако је у Америци далеко боље прихваћен него у Европи, али је и тамо имао критичаре. Један новинар описао га је као „скромног носиоца корисне поруке који никада никога није излечио“.
Но, људи су и даље стајали у километарским редовима како би дошли код овог психолога на третман, а он сам је непрестано тврдио да аутосугестија лечи мноштво менталних и физичких проблема, те да помаже у недостатку карактера. „Моја метода смањује потенцијал болести“, прокоментарисао је.
Идеја која окупира ум претвара се у реалност
Он се ослањао на принцип да се свака идеја која окупира ум претвара у реалност, али са битном напоменом – само у мери у којој је та идеја у домену могућности. Примера ради, јасно је да особа без руку неће моћи да их натера снагом ума да поново израсте; али зато ће особа која чврсто верује да ће његова астма нестати, сведочити свом оздрављењу, све док је тело у стању да физички контролише или превазиђе болест. С друге стране негативно размишљање о болести подстаћи ће ум и тело да прихвате ту мисао.
Хари Брукс, аутор низа књига о Куеовом животу и методу, тврдио је да стопа успешности ове технике била око 93 одсто. Преосталих седам одсто укључивало је људи који су били исувише скептични према самом приступу и који су одбијали да у исти поверују, наводи Брукс у својим делима.
Куе је већ 1926, само неколико година након што је издао поменути бестселер, преминуо, али његова заоставштина и данас живи – сви смо сведоци експанзије позитивних афирмација и филозофских струја које у свом корену имају управо аутосугестију.
Преузмите андроид апликацију.
