Купци половних аутомобила у Новом Саду као и у Србији, оклевају при куповини коришћених аутомобила, како са плацева тако и од приватних власника, због познатог трика у аутомобилској индустрији, који је смањивање пређене километраже.
Разлози за ову врсту манипулације су јасни, што ауто има мање пређених километара то је вреднији на тржишту.
Платформа за проверу историје возила, „carVertical” је у 2021. години спровела истраживање у којем је покушала да открије како преваре са километражом варирају у различитим државама Европе. Компанија је спровела истраживање на основу 900.000 возила.
Истраживања ове компаније показала су да су преваре ове врсте најзаступљеније у Централној и Источној Европи. Ове преваре се најчешће дешавају у Летонији. Више од 24% возила из ове земље проверених путем „carVertical-а” показују промене у километражи. То у преводу значи да отприлике сваки четврти купац половног аутомобила у Летонији вози аутомобил који је укаљан од стране криминалаца. Друго место на листи превара везаних за очитавање километраже иде Румунији. Сваки пети ауто, скоро 20% возила има овај проблем. Статистике нису боље ни у другим балтичким земљама, како је Естонија на трећем, а Литванија на четвртом месту. Русија и Украјина су такође у врху листе земаља са најчешћим преварама одометра.
Са друге стране, истраживање показује да ситуација у Србији изгледа много боље. Да је и она далеко од поштеног тржишта приказује податак да свако десето проверено возило у Србији има враћену километражу. Међутим, тај податак свртсава Србију међу земље са најнижом стопом ове врсте манипулације у Европи.
Какав ефекат овакве малверзације имају на тржиште аутомобила објашњава главна особа за комуникације у „carVertical-у”, Матас Бузелис:
„Куповином јефтинијих возила људи мисле да одлично пролазе, али заправо ће их поправке изаћи скупље у случају када возило има мутну историју коришћења. Главни извори половних возила за источну Европу су Немачка, Француска, Белгија, Холандија и Италија. Међудржавна куповина возила је најрискантнија јер у овим случајевима долази до највећег броја превара када причамо о километражи. Враћање километраже је такозвани , „невидљиви злочин”. Према неким истраживањима, то производи економску штету од више од 9 милијарди еура на годишњем нивоу, и то само у Европи“, објашњава Бузелис.
Професионални возач Мирослав Ђого, нам је открио који процеси иду упоредо са смањивањем пређене километраже на аутомобилима, како би исти био спреман за продају:
„Трговци увезу аутомобиле са великим километражама и похабаним ентеријером како би на царињењу умањили вредност возила. Затим возило иде на даље сређивање. Електроничар софтверски дотерује километре, за које нико не може да докаже да је лажирано осим сервисне књижице, у којој се налазе подаци о сервисима и километрима. Оригинална се уништава, а лажирана се даје новом власнику или се уопште не даје. Затим долазе на ред лимари који сређују лимарију и боју својим триковима, тако да аутомобил изгледа као нов. На крају се лицка ентеријер, мења се волан и ручица мењача и затим долази полирање. Тако сређен ауто је спреман за продају.“
Ђого истиче да постоје неки индикатори по којима можете закључити да је километража аутомобила већа од оне уписане:
„Најчешће се гледа стање папучица, излитаност волана и прекидача, стање седишта и ентеријера. Сваки мотор има свој век трајања који у многоме зависи од одржавања и путева где се аутомобил вози“, истиче Ђого.
Да ли је могуће овим преварама стати на пут и зашто произвођачи аутомобила то не чине, објашњава нам вишегодишњи, трговац и саветник за куповину половних аутомобила Александар Тодоровић:
„Готово сви произвођачи аутомобила имају једноставан начин да спрече враћање километраже. Одавно је механички бројач километара отишао у историју. Данас пређене километре бележи модул кокпита, компјутер са једним или више микропроцесора. Податак о стварно пређеној километражи се налази у ЕПРОМ меморији (Ерасабле Программабле Реад-Онлy Меморy). Преведено, меморија је избрисива и програмабилна. ЕПРОМ чипови се врло лако и једноставно репрограмирају са софтверима који се могу купити на интернету. Када произвођач аутомобила избаци апдејт, хакери га разбију у року од неколико дана“, објашњава Тодоровић и наставља:
„Подаци о пређеној километражи не чувају се само у ЕПРОМ меморији модула кокпита, већ на више различитих модула на возилу. Међутим, хакери их проналазе, и декодирају, а потом уписују број пређених километара који они желе. У неким модернијим аутомобилима, подаци о километражи се налазе у електронском кључу, али и њих је могуће обрисати и променити. Произвођачи аутомобила просто не желе да направе систем који је немогуће разбити, јер ће им тако знатно опасти продаја аутомобиле. Фабрике не желе да направе ефикасну заштиту од отуђивања возила, јер би тиме знатно смањили број продатих аутомобила, а тиме би и осигуравајућа друштва остала без новца, јер ко би онда плаћао „каско” осигурање? Произвођачима аутомобила је битно да продају што је могуће више возила, њих не занима, да ли ће вам тај аутомобил неко украсти или не“, упозорава Тодоровић.
Након приложеног, ова врста манипулације на тржишту половних аутомобила се наизглед чини нерешивом. Пошто компанијама које производе аутомобиле није у интересу да се њихови продати модели препродају, већ да се купују нови, вероватно нећемо добити ни сигурносни систем који би онемогућио хакерима да га разбију. Изгледа да су грађани Србије приморани да се ослоне на реч препродаваца и да у куповину половног возила воде са собом стручњака за аутомобиле како би избегли да буду преварени.
Преузмите андроид апликацију.
