У Новом Саду све мирише на лето, уметност и важне теме.
Док град трепери од врућине, у хладу фоајеа Српског народног позоришта у 12 часова најављује се нешто озбиљно вредно – нова издања часописа, књига и драма које говоре о нашој позоришној историји, али и садашњости. Сцена „Пера Добринић“ поново постаје место разговора, идеја и културе.
Нешто касније, у 18 часова, фасада Свиларе добија нови живот. Француски дух стиже уз осмехе најмлађих — мурал „Слобода: пишем твоје име“ постаје заједничко дело деце и уметнице. Уметност није само за зидове музеја — она живи међу људима, на плочницима и зидовима који дишу град.
У исто време, такође у 18 часова, у Дунавској улици, враћамо се у 1884. годину. Приче о оснивању Привилеговане народне банке враћају нас у време када је Србија градили институције и економску самосталност. Историја, али она која нас и данас учи лекције.
И док се дан полако затвара, у Српском народном позоришту у 19 часова подиже се завеса за „Ђанија Скикија“. Породица, новац, превара и љубав — све на сцени, али и све тако познато. Иза смешног, увек остаје нешто озбиљно.
А негде у позадини, најављује се и нешто што ће променити многима живот – обавезан војни рок поново улази у разговоре, планове и одлуке.
Тако изгледа уторак у граду. Помало класично, помало неочекивано, али увек живо. Нови Сад слуша, гледа, памти. А ми само треба да будемо ту – у право време, на правом месту.
Преузмите андроид апликацију.
