Научници су годинама покушавали да пронађу добро очувани ДНК птице Додо пре него што коначно успели користећи примерак из Природњачког музеја у Копенхагену.
Велике птице нелетачице – живеле су срећно на Маурицијусу стотинама година пре доласка првих морнара на чијим су бродовима на ово острво стигле и свиње и пацови.
Додо је био лак плен за људе, као и за животиње које су морнари довели са собом на острво.
Птица је последњи пут виђена у природи 1662. године. Од додоа су остали само не превише прецизни уметнички цртежи, неколико остатака и мудри Додо, овековечен на страницама Алисе у земљи чуда Луиса Керола.
Научници су годинама покушавали да пронађу добро очувани ДНК птице пре него што коначно успели користећи примерак из Природњачког музеја у Копенхагену.
Професорка микробиологије Бет Шапиро са Универзитета Санта Круз рекла је ће њен тим ускоро објавити комплетан ДНК узорка изумрле птице.
„Геном додоа је потпуно секвенциониран. Транскрипт генома још није објављен, али већ постоји“, рекла је.
Међутим, научница је упозорила да ће птицу тешко вратити у живот.
„Рецимо да имамо ћелију и она живи у петријевој посуди у лабораторији и ја је уредим тако да има ДНК додоа у себи. Али како онда да претворим ову ћелију у живу животињу која дише? Начин на који то можемо да урадимо је клонирање. Исти приступ је коришћен за стварање овце Доли. Али не знамо како то да урадимо са птицама због сложености њиховог репродуктивног система“, објаснила је.
„Дакле, клонирању птица је потребан другачији приступ, што је основна препрека за враћање додоа“.
Етимологија речи „додо“ није тачно утврђена, али се претпоставља да је назив ове врсте настао као пејоратив.
Доводи се у везу са холандским речима dodoor (срп. лењивац) и walghvogel (срп. гадна кокошка), због неукусног меса. Према неким изворима, реч „додо“ настала је од португалске речи doudo, што значи „будала“ или „луд“, због његовог неустрашивог држања пред ловцима – што је, иронично, можда и довело до убрзаног изумирања.
Маурицијски додо је био висок око метар и могао је да тежи од 10 до 18 килограма. Према малобројним сачуваним цртежима птица је имала смеђе-сиво перје, жуте ноге и црни, жути или зелени кљун.
ДНК студије су показале да су најближи рођаци додоа такође изумрла птица Усамљеник са Родригеза и врста још увек живе голубице из југоисточне Азије – чији би ДНК био укључен у клонирање ако би до њега дошло.
Преузмите андроид апликацију.
