Нови филм Ивана Салатића, „Отапање владара”, инспирисан последњим данима Његоша, од 5. фебруара стиже у домаће биоскопе.
У фокусу филма је фигура црногорског владара Морлака (Марко Погачар), песника и епископа који, тешко болестан, напушта домовину у потрази за леком у пратњи верног слуге Ђуке (Лука Петроне).
Док Морлак, у прелепом Напуљу, потпуно различитом од његове кршевите и конзервативне домовине, размишља о животу и смрти, Ђуку море носталгија и страх од губитка господара у туђини.
Детаљи из живота црногорског владике Петра ИИ Петровића Његоша послужили су као полазна тачка за филм. Као један од извора Салатић је навео и књигу путописа „Писма из Италије” Љубомира Ненадовића где је споменут и пишчев сусрет са Његошем у Напуљу.
– Занимале су ме ствари које не видимо, оно што се налази између редова. Та једна једина реченица у којој Ненадовић описује Његошевог повереника – депресију и носталгију док стоји на балкону и посматра напуљску улицу – у мени је нешто отворила. Има нечег у тој тишини, у том отћутаном – каже Иван Салатић.
Редитељ истиче да је за наше просторе нетипично снимање филма чија је радња смештена у период старији од Другог светског рата, а да има модернистички, савремени приступ и да иза тога не стоји идеја да се успостави или учврсти неки национални мит.
– Овај филм је управо супротност, подривање те слике и мита и ослобађање имагинације – објашњава он.
Иако је филм смештен у 19. век, није коришћен аутентичан костим из тог периода, већ је више реч о „историјском имагинаријуму”, тврди аутор.
Филм се базира на „осећају савремености и актуелности”.
Том осећају нарочито доприносе костими Тијане Милутиновић, Дејане Сремчевић и Лидије Андрић, као и музика италијанског композитора Тонија Кутронеа, познатијег по уметничком имену Маи Маи Маи.
Филм је сниман у Црној Гори и Италији. Занимљиво је да је екипа добила приступ локацијама који се скоро никада не добија, попут Краљевске палате у Напуљу.
„Отапање владара” је премијерно приказано у главном такмичарском програму Филмског фестивала у Ротердаму, где је добило изузетне критике.
Цинеуропа посебно подвлачи уметнички квалитет у сваком сегменту филма – од кјароскуро фотографије Ивана Марковића и медитативне монтажа Јелене Максимовић до апстрактне и разноврсне музике Кутронеа – оцењујући да „Отапање владара” није само мајсторско остварење филмске уметности, већ и изузетно имерзивно искуство.
International Cinephile Society описује филм као необично дирљиву медитацију о дому и чежњи, истичући његов хипнотички квалитет због ког је немогуће одвојити поглед.
Директорка Фестивала у Ротердаму, Вања Калуђерчић, нагласила је да Салатић ствара свет у коме изговорене речи одзвањају попут мелодија, а сваки кадар носи тежину и одсуства и присуства, нагласивши да је реч о делу изузетне визуелне и емотивне јасноће.
На фестивалу у Херцег Новом филм је овенчан Наградом „Живко Николић” за Специјални допринос филмском изразу, а на Фестивалу ауторског филма у Београду добио је Специјално признање „за храбар и амбициозан покушај реинтерпретације историје кроз поетски и филозофски филмски језик који отвара простор за ново промишљање мита, власти и наслеђа”.
Иван Салатић рођен је у Дубровнику 1982. Одрастао је у Херцег Новом, у Београду је завршио Школу ликовних и примењених уметности, потом на Цетињу Факултет драмских умјетности, да би образовање закључио мастер студијима на ХФБК у Хамбургу. Његов дебитантски дугометражни филм, „Ти имаш ноћ”, освојио је Награду „Алескандар Саша Петровић” као најбоље остварење Фестивала ауторског филма 2018 (равноправно са „Теретом” Огњена Главонића).
„Отапање владара” снимљено је у копродукцији Црне Горе, Италије, Француске, Хрватске и Словеније. Домаћи дистрибутер је Фиве Старс Филмс.
Филм ће се од четвртка, 5. фебруара, наћи на репертоару следећих биоскопа широм земље.
“Lady Weekend” викенд створен за даме 21. и 22. фебруара у бившој Променади
Преузмите андроид апликацију.
