Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила електронску изложбу поводом 250 година од објављивања Житија Петра Великог, једне од најзначајнијих и најобимнијих српских књига 18. века.
Дело је објављено у два тома (400 + 360 стр.) у штампарији Димитрија Теодосија у Венецији 1772. године. Аутор ове најлепше и технички најсавршеније српске књиге тога доба јесте Захарија Орфелин (Вуковар 1726 – Нови Сад 1785), истакнути стваралац српске књижевности, уметности и културе.
Свестрано надарен и широко образован, Захарија Орфелин је био учитељ, административац (канцелиста), калиграф, илустратор, бакрорезац, писац разних књига, песник, преводилац, издавач, коректор, филолог, уредник календара и часописа и др.
О школовању и образовању Орфелина, нема поузданих података, постоје само претпоставке. Основно образовање добио је, вероватно, у родном месту Вуковару, у школи коју је основао кијевски учитељ Тимофеј Левандовски 1733. године, а шире образовање и знања из различитих дисциплина, како се претпоставља, стицао је самостално упорним радом.
У периоду од 1749. до 1757. био је учитељ славенске школе у Новом Саду, а 1757. сели се у Сремске Карловце, где постаје канцелиста код митрополита Павла Ненадовића. У Сремским Карловцима имао је бакарну типографију, у којој је умножавао књиге, грамате, антиминсе и др.
Са бакарних плоча отиснуо је прву Калиграфију, 1759. године.
Две године је радио као благајник Вићентија Јовановића-Видака у Темишвару. У штампарији Димитрија Теодосија у Венецији био је ревизор од 1768. до 1770. године. У тој штампарији објавио је Славеносрпски магазин 1768, први српски и јужнословенски часопис. Био је коректор у типографији Јосифа Курцбека у Бечу (1783–1784).
Тешко болестан, 1784. долази из Беча у Нови Сад свом пријатељу Јосифу Јовановићу Шакабенти. На владичином мајуру на Сајлову код Новог Сада живот му се угасио 19. јануара 1785. године. Оставио је за собом разноврсна дела – бакрорезачка, калиграфска, поетска, богословска, педагошка, историографска, публицистичка, научно-економска и др.
Житије Петра Великог објављено је у четири издања: два анонимна под насловом Житије и славнија дела государја императора Петра Великаго самодержца всеросијскаго (Венеција 1772), илустровано издање под насловом Историја о житији и славних делах великаго государја императора Петра Перваго самодержца всеросијскаго (Венеција 1772, али заправо 1774) и руско издање, штампано у Санкт Петербургу 1774. године.
Илустровано издање је ретко и има посебну вредност, јер је опремљено бакрорезним илустрацијама (медаље, карте, планови). У првом тому налази се 47 бакрорезних прилога, а у другом 20.
У БМС постоји први том илустрованог Житија с краћим предговором и комплет (оба тома) с дужим предговором. Комплет је посебно занимљив због записа које садржи. Од њих посебно се истиче белешка с податком да је Петар Стефановић (лиферант националних књига из Земуна) добио ове књиге на поклон од Захарије Орфелина.
Електронски каталог изложбе садржи најважније податке о животу и раду Захарије Орфелина, преглед издања Житија Петра Великог, са коментарима о њиховим карактеристикама и хронолошки преглед литературе са сигнатурама.
Ауторке изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић.
Поставка електронске изложбе може се погледати у јавном каталогу Библиотеке од 1. до 28. фебруара 2022. и на сајту: bms.ns.ac.rs.
Novosađanka Gorana Raičević nagrađena za knjigu o Crnjanskom
Преузмите андроид апликацију.
