Почетна > Културна сцена

Културна сцена Нови Сад

Изложба слика у галерији МАЦУТ, 3. фебруара

У организацији Јавног предузећа ,,Спортски и пословни центар Војводина“ и Удружења сликара наиве из Уздина, 3. фебруара 2023. године у 18 сати у галерији ,,Мацут” биће отворена изложба радова чланова овог Удружења.
Фото: Wikimediacommons/Ewelina Neska

Почетком шездесетих година у малом Јужнобанатском селу Уздин насељеним румунским живљем, догодило се нешто што је било и за културно развијеније средине, готово незамисливо.

У духу уздинских полуписмених сељанки (у почетку их је било 7) збила се права револуција. Тако су Анујка Маран, Марија Балан, Мариора Моторожеску, Софија Доклеан, Ануца Долама, Флорика Кец и Флорика Пуја, почеле да сликају оно што су до тад везле на својим кецељама и блузама, упркос томе што ни њихове породице, а ни остали сељани нису њихов дар озбиљно схватили.

Радиле су кришом и углавном ноћу, а када су насликале довољно слика, пробиле су још једну баријеру и показале су и другима то што су у тајности направиле.

Прву, мању изложбу имале су у Вршцу, а затим и у Београду, где Ото Бихаљ Мерин види у њиховим сликама једно право богатство, а ове полу-писмене сељанке и њихове слике одводе у свет, прво у Европу, а онда и на друге континенте.

Тамо, у великим метрополама уметности, њих примају признати ликовни уметници и разговарају са њима као са себи равнима.

Касније се овим женама прикључују и друге: Стелуца Царан, Виорика Јепуре, Ана Ончу, Софија Јонашку, Илеана Оалде, Стела Ђура, Офелиа Спариосу, Софија Босика, Аурора Велић, које читаве ноћи, до првих петлова живе тај свој тајни, лепи, живот изражавајући бојом себе и своје поимање света.

Након неког времена женама се прикључују и мушкарци: Адам Мезин, Јон Рамјанц, Виорел Босика, покушавајући да и они, на свој начıн достигну славу ових вредних, надасве обичних жена.

Након што је стони тенис, прославио ово мало село, захваљући и овим даровитм женама за Уздин се чуло на свим странама света.

Културни посленици (Адам Доклеан и Др Петру Димча) пре 56 година одлучили су да ове неприкосновене вредности пиктуралног уздинског феномена сачувају и изложе на једном месту, у новој Галерији наивног сликарства.

То се догодило 17. новембра 1963 године, само две године после настанка овог јединственог сликарског феномена у Уздину.

Садашња Галерија отворена је заједно са новим Домом Културе 1990. године и располаже са око 100 платана уздинских сликарки и сликара, што чини највећу колекцију наивног уздинског сликарства.

Наивно сликарство у Уздину, јесте права уметничка ризница, која као свако друго благо треба да буде добро очувана, али исто време и изложена очима свих знатижелника, да би сви љубитељи свега што је лепо, могли да уживају у каскадама боја које се сливају са платна ових даровитих сликарки и сликара.

Новосађани ће од 3. до 13. фебруара 2023. године бити у прилици да се упознају са делима даровитих уметника наивног сликарства: Софије и Тодора Јонаску, Илеане Оалде, Стеле Ђура и Адама Мезина.

Биографије аутора чија ће дела бити изложена

Софија Јонаску

Рођена је 1950. године у Уздину, где је завршила основну школу.Професор Адам Доклеан ју је охрабрио да слика још док је била ученица, што значи да слика још од када је имала 14-15 година, али наивним сликарством интезивније се бави од 1972. година. Од тада па све до данас, изложила је своје радове на више од 20 самосталних изложби, односно на око 150 колективних изложби. Поноси се да је до данас насликала преко 3000 платна и тањира који су инспирисани уздинским фолклором и народном ношњом и да су јој радови похваљени од стручњака и љубитеља наивне уметности из читавог света.

Тодор Јонаску

Рођен је 20. децембра 1950.године у Уздину, где је завршио основну школу. Бави се пољопривредом и познати је вокални солиста румунске народне музике. Његова супруга, наивна сликарка Софја Јонаску, охрабрила га је да се бави сликарством од 2007. године. Његови радови су насликани уљем на платно, а њихова тематика се односи на живот родног села и земљорадника. Излагао је на колективним изложбама у Уздину и Букурешту.

Илеана Оалде

Рођена је 19. јануара 1952.године у Уздину, где је завршила основну школу. Унука је Анујке Маран, која је била прва наивна сликарка Уздина, од које је научила да слика још у детињству и од које је наследила таленат и љубав према сликарству и ручним радовима. Интензивније слика од 1985.године. Илеана Оалде слика уљем на платно, а инспиришу је обичаји и ношња Уздина. Имала је безброј самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Живи у Зрењанину.

Стела Ђура

Рођена је 16. фебруара 1951. године у Уздину, где је завршила основну школу. Сада је пензионер, а радни век је провела као дактилографкиња у Скупштини општине Ковачица.

Још док је била ђак у основној школи, Стела је била заинтересована за сликарство, али тиме је почела да се бави касније.Прва три платна насликала је 1969 године, а затим је паузирала све до 1993. године, када је поново почела да слике. Слика уљем на платно, а тематику њених слика чине живот некадашњег села, народна ношња и обичаји из прошлости.

Њена платна се одликују дивним колоритом, посебним поетским стилом и привлаче љубитеље наивне уметности. Изложила је у оквиру више колективних изложби у земљи и иностранству, али је имала самосталне изложбе.

Адам Мезин

Рођен је 15. јуна 1954. године у Уздину, где је завршио основну школу. Слика од 1972. године, после повратка из Сједињених Америчких Држава. Његов стил се разликује од стила наивних сликарки и сликара из Уздина, јер код њега је очигледан утицај наивног сликарства из Хлебиња (Хрватска), а то значи да није инспирисан фолклором.

Адам Мезин слика уљем на платно, дрво и стакло. Имао је више колективних и самосталних изложби. Учествовао је на многим колонијама и салонима наивног сликарства, код нас и у Румунији, где је више пута награђен.

Његово стваралаштво се одликује препознатљивим пејсажима, који имају богат колорит, а 2008. године је отворио сопствени атеље наивног сликарства.

Repertoari bioskopa za četvrtak, 2. februar

 

Преузмите андроид апликацију.