Поводом обележавања 375 година од рођења Готфрида Вилхелма Лајбница (1646−1716), немачког филозофа, математичара, проналазача, правника, историчара, дипломате и политичког саветника лужичкосрпског порекла, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки.
Поставка, коју чини избор Лајбницових дела, као и избор литературе о њему, може се погледати од 1. до 22. новембра 2021. године у јавном каталогу Библиотеке и на веб-сајту Библиотеке Матице српске.
Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Последњи човек енциклопедијског знања западне цивилизације
Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације.
Стекао је образовање из права и филозофије, радио је као секретар у двема најпознатијим племићким породицама у немачкој (од којих је једна током његовог службовања постала енглеска краљевска породица). Заузима подједнако значајно место како у историји филозофије тако и у историји математике. Установио је инфинитезимални рачун (калкулус, математичка анализа) независно од Њутна, као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске технологије.
У филозофији остаће најпознатији по оптимизму, јер његов закључак је да је Бог створио најбољи од свих могућих светова.
Лајбниц је дао велики допринос у физици (оптика и механика) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, биологији, медицини, геологији, теорији вероватноће, психологији, информатици. Писао је на латинском, француском и немачком језику и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Писао је много, али је мало тога објављено. Теодицеја и Монадологија су му капитална и најзначајнија дела.
Преузмите андроид апликацију.
