У светску историју архитектуре уписали су се Антони Гауди, Ле Корбизје, Френк Лојд Рајт, док се у националној архитектури истиче име Драгише Брашована.
Наши простори могу да се похвале значајним грађевинама овог архитекте, а поготово Нови Сад који је препознатљив по комплексу Бановине, палати Радничке коморе, као и Главној пошти. Пројектујући ове грађевине оставио је неизбрисив траг у изгледу града.
Након веома успешне реализације изложбе у Галерији Матице српске, коју је посетило преко 5000 посетилаца, у понедељак, 15. јануара у 18.00 сати изложба Поклон-збирка Драгише Брашована отворена је у Музеју примењене уметности у Београду.
На отварању изложбе присутнима су се обратиле др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, мср Биљана Јотић, директорка Музеја примењене уметности и проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, док је изложбу свечано отворила Данијела Ванушић, помоћница министра културе за културно наслеђе и дигитализацију, након чега је публику са изложбом упознала Ивана Јањић, кустоскиња
Изложба Поклон-збирка Драгише Брашована представља преко 100 експоната – слика, скулптура, цртежа, стилског намештаја, дела примењене уметности и документарног материјала које су наследнице овог знаменитог српског архитекте, супруга Викторија Брашован и поћерка Олга Ковачев, поклониле Галерији у периоду од 2020. до почетка 2023. године.
Јавност ће први пут имати могућност да види предмете и дела која говоре о приватном животу архитекте и доприносе бољем разумевању његовог лика и дела. Изложба пружа посетиоцима сасвим другачији поглед на Брашована као супруга, очуха, естету, љубитеља уметности и пријатеља. Сви ови предмети, који су били део ентеријера у кући у улици Страхињића бана у Београду, на јединствен начин говоре о укусу и опредељењима знаменитог архитекте, као и о његовом породичном животу.
„Купује стари намештај, преправља га, дотерује, продаје, купује нови. Он све то ради са истинским уживањем и у свему томе има нечег помало наивног, помало детињастог уживања живота” – писао је о Брашовану истакнути историчар архитектуре Зоран Маневић. Његов дом постао је део простора Галерије, њених салона и ходника и самим тим нераскидиви део идентитета музеја.
Изложбу прати двојезични каталог са текстовима др Дарка Полића, архитекте и Иване Јањић, кустоскиње, документарни филм Радио-телевизије Војводине и виртуелна 3Д реконструкција простора у ком је Драгиша Брашован живео, који је реализовала мср Снежана Мијић, конзерваторка.
Током трајања изложбе публика ће имати прилику да се кроз пратећи програм у виду стручних кустоских вођења, предавања и пројекције филмова упозна са животом и делом Драгише Брашована и архитектуром ХХ века.
Реализацију пројекта омогућило је Министарство културе Републике Србије.
Изложба ће моћи да се погледа до 10. марта у Музеју примењене уметности у Београду.
Преузмите андроид апликацију.
