Важна мотивација, која је стајала иза оснивања Српске народне збирке (Мусеума), била је управо очување и јачање националног идентитета српског становништва на подручју Хабзбуршке монархије.
До распада Аустроугарске монархије 1918. године, сакупљен је велики број музеалија, од којих се многе данас чувају у Галерији Матице српске и Библиотеци Матице српске. Део предмета које је наследио данашњи Музеј Војводине сведочи о националној мисији коју је требало да има ова Збирка.
Графички прикази битака, важних историјских догађаја и фотографије застава српског хусарског пука сведочили су о историјском трајању Срба на простору Монархије.
Изузетно вредне фотографије црквених утвари и ентеријера фрушкогорских манастира само су део богате визуелне грађе везане за историју и значај Српске православне цркве на просторима Карловачке митрополије.
Дипломе српских племића чуване су као доказ да су Срби имали важне представнике и унутар овог сталежа.
По угледу на друге европске нације, Матица српска је такође чувала сећање на истакнуте личности из области културе, науке и политике, али је баштинила и предмете који се односе на историју грађанске класе и школства као важних стубова очувања националног идентитета.
Посетите изложбу ,,Два века чувања баштине” и откријте како је текао развој музејске мисли кроз фондове Музеја Војводине. Изложба је отворена до 13. септембра.
Преузмите андроид апликацију.
