Изложба Бранка Маравића „СВЕТЛОСТИ НОСТАЛГИЈЕ“ биће отворена у уторак, 29. септембра, у 19.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 13. октобра.
Централно место ликовног опуса свестраног и неуморног (у различитим уметничким медијима етаблираног) Бранка Маравића припада носталгији. Не као тематици, већ начину постојања слике.
Он се у вишедеценијским ликовним истраживањима континуирано посветио афирмацији мотива урбаних пејзажа, односно неговању поетске фигурације и преиспитивања односа савременог човека и војвођанске естетике. Тако је и ова поставка осмишљена да на језгровит начин презентује сублимацију уметникове радозналости, стеченог искуства и препознатљивог рукописа.
Бранкова стална подсећања на лепоту једноставности и хармонију читам и у најновијој етапи композиционо јасних предела, градских ведута и знамења. Посматрам је дуално – између романтике и меланхолије, тишине и наратива. Све у част слављења виталног, животног.
И као што слике пред вама нису само места сусрета архитектуре, светлости и људске егзистенције (јер су настала из исконске потребе ликовног очувања градских и варошких призора од заборава), тако и светлост у Бранковом опусу није само визуелни елемент – но симбол свакодневних радости, тренутака и трептаја.
У питању су реални градови, сликани у различитим годишњим добима. Рафинираним односом светла и сенки у сунцем обасјаним двориштима, као и местима са унутрашњим одајама кућа у којима се назиру интимне приче, али и питања идентитета, уметник приступа простору и времену на јединствен начин.
Фигуре на његовим сликама су усклађене са призорима јер су они позорница за суптилне људске трагове.
Један део поставке чине и пејзажи без присуства људи. За Бранка ни пејзаж није само приказ природе, већ емотивни простор кроз који истражује унутрашње доживљаје.
Тако бојом приказује прозрачност и треперавост ваздуха, у мотивски складним композицијама: зимског тиховања и летњег мировања чамаца на реци, градских ведута из различитих перспектива, сокака у варошицама и осунчаних тргова.
У неколико дела акцентовани су кровови који симболички раздвајају небо и земљу, и штите наша уточишта.
На изложби вас у две композиције очекују и облаци – омажи Вајферту, Змају и Шумановићу.
Суптилним брисањем граница између личног и колективног, сигурном сликарском руком и аутентичном интерпретацијом сложених аспеката људског искуства и друштва – Бранко Маравић чува препознатљивост простора.
Сцене на његовим сликама нису пуко подражавање реалности, већ представљају једну индивидуалну перспективу. То није само физичка стварност, или реминисценција… но и свима нама преко потребна – емоционална и светлосна атмосфера носталгије и мира.
Преузмите андроид апликацију.
