Избори у ЕУ између 6. и 9. јуна 2024. године

Шведска тренутно председава Саветом ЕУ.

Према писању Еурактива писмо је упућено 12. маја и оно је одговор на Мецолин предлог да се избори одрже у периоду од 23. до 26. маја.

У писму је објашњено да, будући да државе чланице нису могле да донесу једногласну одлуку о датуму избора, тренутни изборни закон ЕУ стандардно поставља изборне дане почетком јуна.

„Као што знате, Изборни закон ЕУ утврђује да је за промену датума потребна једногласна одлука Савета, након консултација са Европским парламентом. Будући да ниједан од алтернативних датума није добио потребну подршку, примењиваће се датуми утврђени изборним законом ЕУ“, навела је Росвал у писму.

Како се наводи, та одлука може да створи одређене потешкоће, пре свега европосланицима који ће имати мање времена да формирају радну већину и донесу кључне одлуке о новом саставу Европске комисије.

На изборима 2019. године, отприлике 60 одсто од 705 европарламентараца било је ново у Парламенту, док се за наредне изборе очекује да ће бити више од 50 одсто посланика у првом мандату.

Закон је на снази од 1976. године и одредио је услове за прве директне изборе за Европски парламент 1979. године и од тада се није мењао.

Поједини посланици из Европске народне партије (ЕПП) нису задовољни законом и сматрају да би требало да се на нивоу ЕУ уведу транснационалне листе, да се грађанима ЕУ омогући да бирају мањи број европарламентараца из других земаља на листи широм ЕУ и да се правно обавезује тзв. Спиценкандидат процес, односно избор кандидата за председника Комисије који представља европску политичку странку која добије највише места.

Тај предлог ЕП је усвојен у мају прошле године, али државе чланице тек треба да гласају о предлогу, што је мало вероватно да ће учинити пре следећих избора, што значи да ће нацрт закона бити одбачен.