Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Избаците их што пре: Ове 2 намирнице кваре здравље и повећавају надутост, боље вам је без њих

Кад се конзумира у прекомерним количинама…
Фото: Pexels/rdne project

Јон Манон је врхунски спортиста и натуропат специјализован за микронутрицију. У својим књигама ,,Програм против упала” и ,,Моји противупални рецепти” износи неке кључне тачке свог здравог и уравнотеженог начина живота који му је помогао да победити хроничну болест.

Међу њима открива списак намирница које подстичу упале и које треба избегавати, од којих се две понављају.

„Постоји онолико добрих начина прехране колико и људи, зато је немогуће прописати један јеловник који би одговарао свима. Међутим, данас знамо да одређене категорије намирница подстичу упале, поготово ако нису квалитетне. Зато их је боље избегавати“, објашњава. Како бисмо лакше схватили коју храну треба избегавати, доносимо неколико исечака из његових књига које истражују управо ову тему.

Противпална исхрана: 2 намирнице које повећавају упалу у телу

Житарице које садрже глутен

„Глутен је материја присутна у житарицама попут пшенице, јечма, ражи, спелте… и свим њиховим прерађевинама: тестенини, хлебу, кексима, колачима, гризу, пецивима. Глутен је мешавина две врсте биљних протеина: проламина и глутенина, који су у комбинацији са скробом главни извор протеина у зрну одређених житарица, посебно пшенице (80 %). Еластична структура ове популарне намирнице чини је лепљивом материјом врло корисном у производњи хлеба. Управо та својства омогућавају глутену да побољша печење брашна и учини хлеб мекшим. Зашто је проблематичан?

Вртоглави пораст случајева алергије и интолеранције на глутен у посљедњих 30 година сугерише да данашња пшеница нема никакве везе са оном наших предака. Састављена од 42 пара хромозома, у поређењу са изворних 14, ДНК модерне пшенице вештачки је модификован.

Наиме, пољопривредни индустријалци су укрштали више сорти како би повећали приносе. Генетске модификације учиниле су пшеницу учинковитијом за индустрију, али теже пробављивом за људе. Наши ензими не могу довољно да разграде те намирнице, што узрокује бројне пробавне тегобе: хране се лоше бактерије, што доводи до дисбиозе, односно неравнотеже микробиоте.

Штавише, изложеност глутену, односно његовом молекулу алфа-глијадину, повећава производњу зонулина, протеина који подстиче раздвајање чврстих веза у цревима на нивоу цревне слузнице, што ствара феномен пропусности црева претварајући их у својеврсно цедило.
Међутим, осим за особе које болују од целијакије и имају потпуну интолеранцију на глутен, делује да потпуно и трајно избацивање глутена није нужно пожељно (и често је извор анксиозности). Но, због присутности бројних штетних материја за пробавни систем, препоручујем максимално ограничити унос житарица које садрже глутен, посебно модерне пшенице. Бирајте пробављивије изворе глутена: одлучите се за хлеб од мало спелте, древне пшенице и по могућности с природним квасцем. Ферментација с квасцем делује као пред-пробава глутена и чини га лакше пробављивим.“

Млечни производи лошег квалитета

„Лактоза је угљикохидрат (шећер из млека) састављен од глукозе и галактозе. Организам га нормално пробавља помоћу ензима званог лактаза, при чему се тај шећер разграђује у млечну киселину која храни здраве бактерије наше цревне микробиоте. Међутим, у одраслој доби многи људи више немају способност производње тог ензима. Природно присутна код одојчади како би могли пробавити мајчино млеко, производња лактазе смањује се са годинама док не постане ретка или потпуно нестане. Тако тело може поднети само одређену количину лактозе која се разликује од особе до особе. То је позната интолеранција на лактозу.

Кад се конзумира у прекомерним количинама и не разграђује ензимском активношћу, лактоза ферментира и узрокује пробавне тегобе, упале и бројне симптоме (кожне тегобе, ринитис, синуситис, мигрене, потешкоће с концентрацијом, болове у зглобовима…).

Ипак, интолеранција на лактозу не оправдава потпуно одрицање од млечних производа. Неки тврди сиреви (ементалер, гауда, пармезан…) садрже врло мало лактозе, као и млечни производи без лактозе, што их чини потенцијално пробављивијима, дакле мање штетним за интолерантне особе.

Казеин је протеин који је највише заступљен у млечним производима. Сматра се алергеним протеином који, будући да га организам не препознаје, изазива имунолошку реакцију, пропусност црева и лучење хистамина. У натуропатији се сматра „лепком“ који се таложи на цревној слузници и ограничава апсорпцију микронутријената, а казеин се у бројним студијама повезује са многим здравственим тегобама: упалом пробавног система и зглобова, дијабетесом типа 1, хроничним пробавним сметњама, неуролошким поремећајима…

Али пазите, нису сви казеини једнаки! Казеин је главна група протеина у млеку и постоји у два облика. Бета казеин А1 потиче из млека сорта које су генетски модификоване како би се повећала њихова продуктивност. Овај казеин А1, који је увелико присутан у млечним производима из супермаркета, токсичан је за организам за разлику од казеина А2 из козјег и овчјег млека и млека неукрштених крава..

Иако одређена сорта краве игра важну улогу у штетном или корисном учинку будућег млечног производа, управо услови узгоја животиња у великој мери одређују квалитет. Проблем је данас у условима узгоја који су се током година знатно погоршали. Пре индустријализације млечног сектора, краве су се храниле природно, свежом травом богатом омега-3 масним киселинама које имају протуупално деловање и које су се налазиле у њиховом млеку.

Данас је њихова исхрана индустријализиована и састоји се од брашна, кукуруза и соје, који су и сами генетски модификовани и врло богати проупалним омега-6 масним киселинама. Интензивни узгој такође има озбиљне последице на здравље крава (болести, инфекције итд.), што доводи до масовног прописивања антибиотика, али и антидепресива због стреса узрокованог њиховим лошим животним условима (транспорт, означавање, ограничен животни простор, одвајање од телета при рођењу, неодговарајућа прехрана, метаболичка исцрпљеност због сталне мужње итд.), који се налазе у њиховом млеку.
Уз пестициде из њихове хране, у индустријском крављем млеку налазе се и значајни трагови хормона, који се дају како би се повећала њихова дневна производња млека са 14 на 40 литара дневно. Ти хормони ће, попут ендокриних дисруптора, ометати људски хормонски састав и могу бити опасни по здравље, узрокујући раст постојећих ћелија рака, старење, дијабетес и крхкост костију. Напослетку, различити начини обраде млека имају велик утицај на његов састав. Пастеризација и УХТ обрада (што значи ултра висока температура) доводе до губитка витамина и минерала, али и до денатурације протеина, који постају штетни за црева, наводи Вогуе.

Ако желите да конзумирате млечне производе, бирајте:

Органске млечне производе од коза, оваца или домаћих крава храњених травом како бисте ограничили утицај пестицида, антибиотика и других упалних материја.

Млечне производе од сировог или микрофилтрираног млека како бисте сачували њихово микронутритивно богатство.

Ферментиране млечне производе попут јогурта и сирева како бисте искористили добре бактерије које садрже и тако обновили своју цревну микробиоту.

Сирови маслац или ги, прочишћени маслац без казеина и лактозе.

Како повећати своју креативност: 5 једноставних начина да активирате свој креативни потенцијал

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке