Почетна > Србија
Србија

На данашњи дан рођен је српски песник Иван В. Лалић

Иван В. Лалић (8. јун 1931 — 28. јул 1996) је био српски песник, есејиста и преводилац, једанод најистакнутијих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији.
Фото: PrtSc/YouTube

Рођен је у Београду 1931. године. Радио је неко време као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.

Детињство је провео у Београду, и након смрти мајке сели се у Загреб код оца. У Загребу је уписао Другу мушку гимназију коју је завршио 1949. године.

На Правном факултету у Загребу је дипломирао 1955. године. После одслужења војске у Карловцу, 1956. године Иван уписује Филозофски факултет одељење за компаративну књижевност где је одслушао само 2 семестра.

  1. године добија позив да ради као секретар у Савезу књижевника Југославије па се сели у Београд.

Био је генерални секретар Савеза књижевника Југославије (1961-64) и од 1975. године. Године 1961. у децембру Лалић, као секретар Савеза, путује с Андрићем у Стокхолм на доделу Нобелове награде.

Са Зораном Мишићем и Светланом Велмар Јанковић је уређивао часопис Књижевност.

Својом поезијом преко артизма, уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свету.

За стваралачки развој Лалића врло је значајно дело Војислава Илића, о којем је написао изванредан есеј, а на основу којег се може тумачити одређени репертоар песничких слика и сталних стиховних облика присутан у његовој поезији.

Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар. Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре „Летописа Матице српске“, а потом београдске „Књижевности“. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси.

Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио „Антологију новије француске лирике“ (од Бодлера до наших дана) и изборе песама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува.

Аутор је радио-драме „Мајстор Хануш“ (награда Југословенске радиодифузије).

 

Radoje Domanović: tvorac srpske satirične pripovetke

Преузмите андроид апликацију.