Прошлог месеца до румунске луке Констанца испоручено је око 19.000 тона жита, док је чак 31.000 тона извезена у Италију која и даље одржава позицију највећег увозника пшенице из Србије, показују подаци удружења „Житоунија”.
„Остале количине извезене су у Албанију, Македонију и БиХ. И 2022, од јула па до јуна ове године, Италија је била главни купац. То се наставило, и надам се да ће тако остати. Пре две године дошло је до мањег пада пласмана, али 2022. на то тржиште извезли смо 200.000 тона жита“ казао је Здравко Шајатовић директор овог удружења.
Први месец текуће економске године доноси боље резултате и за млинаре који су извезли готово 16.000 тона брашна што је за око 20 процената више у односу на прошлогодишњи месечни просек. Могућ разлог раста извоза је то што су неке државе имале мање приносе, али и нешто ниже цене на тржишту. Просечна извозна цена брашна била је у јулу нешто више од 280 евра по тони.
„То је било доста јефтино, али и пшеница је била јефтина. Мислим да ће цене полако ићи нагоре и пшенице и брашна. Геополитички фактори знатно утиче на цену жита, што нама као земљи извозници одговара“ навео је Шајатовић.
Како је известио Ројтерс, глобалне цене житарица повећане су након што је Русија недавно напала украјинску луку на Дунаву. У нападу су уништене зграде у луци Измаил, што је зауставило бродове који су се спремали да стигну како би укрцали украјинско жито упркос блокади коју је Русија увела средином јула.
После напада порасле су цене пшенице, одреаговала је берза у Чикагу за готово пет одсто услед забринутости због смањења глобалних залиха због избацивања са тржишта Украјине, једног од највећих светских извозника.
Како наводи „Агроклуб”, произвођачи у Украјини већ осећају утицај, јер не могу да испоруче своје производе. Пре него што се Русија повукла из црноморског споразума украјинске речне луке на Дунаву чиниле су тек око четвртину извоза житарица. Сада је Констанца главна рута, а циљ Кијева је да међународни бродови стижу право тамо и директно утоварују робу.
Преузмите андроид апликацију.
