Студија истражује како искуства из детињства утичу на развој мозга и на понашање током живота.
Научници Универзитета у Јути из области здравља и сарадници са Конзорцијумом за развој когнитивног мозга адолесцената (АБЦД) развили су богат ресурс за проучавање како се мозак мења и сазрева током адолесценције: колекција функционалних МРИ скенирања открила је обрасце мождане активности у више од 6.000 деветогодишње и деце од 10 година.
Налази су суштинска основа за АБЦД студију, која истражује како искуства из детињства утичу на развој мозга и на понашање током живота.
АБЦД студија је највећа дугорочна студија развоја мозга и здравља детета у Сједињеним Државама. Скоро 12.000 деце и њихових породица учествује на 21. локалитету широм земље, где истраживачи прате њихов физички и бихевиорални развој током десетогодишњег периода који почиње у узрасту од 9 или 10 година.
Студија обухвата период интензивног развоја мозга који карактерише брзи раст и подешавање неуронских кола.
Нови функционални МРИ подаци, објављени у часопису „Nature Neuroscience„, откривају који су делови мозга активни када се деца укључе у сваки од три когнитивна задатка: обраду награда, радну меморију и инхибиторну контролу.
Ове функције су део система извршних функција мозга, кључног скупа можданих мрежа које подржавају вештине које се брзо развијају између 9 и 19 година. Да би пратили како се мождани кругови укључени у ове задатке мењају како деца старе, истраживачи ће сакупљати нове МРИ снимке сваке две године током студије.
„Сада имамо врло велику базу података из које можемо квантификовати и описати функцију мозга. Никада нам раније није био доступан овакав ресурс“, каже професор психијатрије и истражитељица Института за ментално здравље Хунтсман Дебора Ијургелун-Тод, главна истражитељка у студији АБЦД.
Ијургелун-Тод каже да су три когнитивне функције укључене у студију од посебног интереса јер постоје докази да се мозак различито носи са тим задацима код људи са поремећајима расположења, као и код људи који користе дрогу или алкохол.
„Желели смо да будемо сигурни да смо забележили све промене које су се догодиле током адолесценције, јер је то време у којем често видимо појаву депресије, анксиозности и употребе супстанци“, каже она.
„Дакле, са овим основним подацима ћемо почети да видимо да ли се мождани обрасци мењају код деце која развијају ове проблеме у поређењу са онима која то не чине.“
Истраживачи ће такође истражити постоје ли рани знаци да је неко у опасности због ових стања.
Преузмите андроид апликацију.
