Studija istražuje kako iskustva iz detinjstva utiču na razvoj mozga i na ponašanje tokom života.
Naučnici Univerziteta u Juti iz oblasti zdravlja i saradnici sa Konzorcijumom za razvoj kognitivnog mozga adolescenata (ABCD) razvili su bogat resurs za proučavanje kako se mozak menja i sazreva tokom adolescencije: kolekcija funkcionalnih MRI skeniranja otkrila je obrasce moždane aktivnosti u više od 6.000 devetogodišnje i dece od 10 godina.
Nalazi su suštinska osnova za ABCD studiju, koja istražuje kako iskustva iz detinjstva utiču na razvoj mozga i na ponašanje tokom života.
ABCD studija je najveća dugoročna studija razvoja mozga i zdravlja deteta u Sjedinjenim Državama. Skoro 12.000 dece i njihovih porodica učestvuje na 21. lokalitetu širom zemlje, gde istraživači prate njihov fizički i bihevioralni razvoj tokom desetogodišnjeg perioda koji počinje u uzrastu od 9 ili 10 godina.
Studija obuhvata period intenzivnog razvoja mozga koji karakteriše brzi rast i podešavanje neuronskih kola.
Novi funkcionalni MRI podaci, objavljeni u časopisu „Nature Neuroscience„, otkrivaju koji su delovi mozga aktivni kada se deca uključe u svaki od tri kognitivna zadatka: obradu nagrada, radnu memoriju i inhibitornu kontrolu.
Ove funkcije su deo sistema izvršnih funkcija mozga, ključnog skupa moždanih mreža koje podržavaju veštine koje se brzo razvijaju između 9 i 19 godina. Da bi pratili kako se moždani krugovi uključeni u ove zadatke menjaju kako deca stare, istraživači će sakupljati nove MRI snimke svake dve godine tokom studije.
„Sada imamo vrlo veliku bazu podataka iz koje možemo kvantifikovati i opisati funkciju mozga. Nikada nam ranije nije bio dostupan ovakav resurs“, kaže profesor psihijatrije i istražiteljica Instituta za mentalno zdravlje Huntsman Debora Ijurgelun-Tod, glavna istražiteljka u studiji ABCD.
Ijurgelun-Tod kaže da su tri kognitivne funkcije uključene u studiju od posebnog interesa jer postoje dokazi da se mozak različito nosi sa tim zadacima kod ljudi sa poremećajima raspoloženja, kao i kod ljudi koji koriste drogu ili alkohol.
„Želeli smo da budemo sigurni da smo zabeležili sve promene koje su se dogodile tokom adolescencije, jer je to vreme u kojem često vidimo pojavu depresije, anksioznosti i upotrebe supstanci“, kaže ona.
„Dakle, sa ovim osnovnim podacima ćemo početi da vidimo da li se moždani obrasci menjaju kod dece koja razvijaju ove probleme u poređenju sa onima koja to ne čine.“
Istraživači će takođe istražiti postoje li rani znaci da je neko u opasnosti zbog ovih stanja.
Preuzmite androidaplikaciju.
