Иако хрватско море већ годинама важи за једно од најчистијих у Европи, најновија истраживања показују да та репутација више није неупитна, што би могло да постане велики проблем за туризам који у Хрватској чини око 20 одсто БДП-а.
Хрватска је пре две године била трећа у ЕУ по квалитету воде у Јадранском мору, али је у најновијем извештају Европске агенције за животну средину (ЕЕА) пала на пето место, а најновији извештај који се очекује за неколико недеља могао би да покаже да се наставља тренд погоршања квалитета воде у Јадрану, преноси Index.hr.
Стручњак за квалитет морске воде и виши научни сарадник на Институту за океанографију и рибарство др Славен Јозић изјавио је да извештаји ЕЕА приказују оцену квалитета воде која се базира на подацима у задње четири летње сезоне.
“Према редовној годишњој процени, део јадранске воде за купање изврсног квалитета непрекидно се смањује од 2021. године, а 2026. године је достигао најнижу вредност”, рекао је Јозић.
Загађена морска вода може да изазове стомачне инфекције, упале ува, коже и мокраћних путева, али и друге здравствене проблеме, посебно код деце, старијих особа и људи са слабијим имунитетом.
“Најпроблематичнија су подручја Каштела и Ријеке, конкретно подручје Кантриде, где већ дуго постоје локације под значајним притиском загађивача. Подручје Кантриде је под утицајем загађења које добрим делом долази преко подземних вода и врло тешко је одредити његово тачно порекло”, објашњава Јозић.
Он каже да се један од главних разлога пада квалитета воде у хрватском делу Јадрана може повезати са проблемом инфраструктуре пројектоване за знатно мањи број корисника.
“Системи канализације, пречишћивача отпадних вода и управљања отпадом често су неадекватни за претерана оптерећења током туристичке сезоне. Посебан проблем представља наутички туризам. Број марина, везова и пловила последњих година је значајно растао и стручњаци упозоравају да раст често није пратио одговарајући развој система заштите животне средине и инфраструктуре за прихват отпада и отпадних вода”, указао је Јозић.
Он подсећа да правилник о бродовима, чамцима и јахтама јасно прописује обавезу уградње тзв. црног резервоара у сва пловила која имају WC, али и прикључних места за њихово пражњење на копну.
“Много фактора говори у прилог сумњи да се не придржавају сви тог правилника, односно да не празне сви своје црне резервоаре на прописан начин”, каже Јозић.
Додатан стрес за Јадран представљају климатске промене и раст температуре мора који погодује размножавању и дужем преживљавању бактерија и већем ризику од загађења и инфекција.
Више температуре су погодне за појаву цветања алги које доводи до мањка кисеоника, а екстремне врућине могу додатно да оптерете канализационе системе и повећају изливање фекалних вода у море.
“Ако квалитет морске воде, тог кључног ресурса, настави и даље да се погоршава, последице неће бити само еколошке, него и економске”, упозорава Јозић и додаје да иако стање у Јадрану још увек није алармантно, игнорисање негативног тренда имаће дугорочно озбиљне последице.
Преузмите андроид апликацију.
