Народна банка Србије издавањем новчаница и кованог новца наставља вековну традицију коришћења националне монете, динара.
Назив српске валуте динар потиче од римске новчане јединице “denarius“. У историји српског новчарства јавља се први пут у српској држави у средњем веку.
Писани документ у коме се први пут спомиње ”српски динар” пронађен је у архивским документима и датира из 1214. године. Било је то за време владавине Стефана Првовенчаног. Међутим, према досадашњим истраживањима, први српски владар који је ковао новац, био је краљ Радослав (1227-1234).
Од тог времена, па све до краја владавине деспота Стефана Лазаревић, 1459. године, готово сви српски владари ковали су динарске кованице. Лепота, разноликост и количина тих кованица сведоче о врхунцу славе српске средњовековне државе.
Динар је представљао један од најважнијих симбола независности и државности Србије у средњем веку. Српски средњовековни новац кован је искључиво у сребру, јер је злато било повучено из оптицаја за ковање новца.
Након губитка независности у 15. веку, па све до средине 19. века, у употреби је био велики број страних валута.
Дванаестог децембра 1873. године, уведен је српски динар као званична валута, чија је међународна ознака, данас, РСД, а шифра валуте 941. Годину дана након издавања првих кованица, 1876. штампан је први папирни новац – за потребе финансирања Српско-турског рата. Штампан је у Државној штампарији у Београду, у апоенима од једног, пет, 10, 50 и 100 динара, али никада није био у оптицају. Тиме је назив динар коначно успостављен и одржао се до данас, као монетарна јединица савремене Србије.
Динар данас
Идејна решења за наше данашње новчанице креирао је тим уметника из Завода за израду новчаница и кованог новца на Топчидеру, где се наш новац израђује.
Данас су на територији Републике Србије у оптицају новчанице у апоенима од 10,. 20, 50, 100, 500, 1000, 2000 и 5000 динара и ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10 и 20 динара. На лицу новчаница представљени су ликови српских великана, научника, уметника и државника.
На новчаници од 10 динара је портрет Вука Стефановића Карџића, реформатора српског језика.
На новчаници од 20 динара налази се портрет Петра II Петровића Његоша, државника, филозофа и песника.
На новчаници од 50 динара налази се портрет Стевана Мокрањца, композитора и музиколог.
На новчаници од 100 динара налази се портрет научника Николе Тесле.
На новчаници од 200 динара налази се портрет Надежде Петровић, једне од најзначајније фигуре српске ликовне сцене.
На новчаници од 500 динара налази се портрет Јована Цвијића,геоморфолога и антрополога. На новчаници од 1000 динара портрет Ђорђа Вајферта, индустријалаца, банкара и дугогодишњег гувернера Народне банке Србије.
На новчаници 2000 динара налази се портрет Милутина Миланковића, једног од водећих светских астронома и климатолога и од 5000 динара портрет Слободана
На апоену од 1 динара приказано је репрезентативно здање Народне банке Србије, на апоену од 2 динара приказан је манастир Грачаница, на апоену од 5 динара приказан је манастир Крушедол, на апоену од 10 динара манастир Студеница и на апоену од 20 динара приказан је храм посвећен Светом Сави, највећем светитељу српског народа.
Заштитни елементи новца
Историја фалсификовања новца временски се поклапа с настанком новца. Док емитенти новца усавршавају технике израде и заштите новца, фалсификатори, користећи научнотехничка достигнућа, покушавају да што верније имитирају заштитне елементе новца како би лажни новац пустили у оптицај и тако стекли материјалну корист. С обзиром на то да је поседовање фалсификованог новца економски губитак за онога у чијем се поседу нађе, веома је важно познавати заштитне елементе новца и одбити пријем сумњивог новца.
Новчанице које издаје Народна банка Србије за потребе платног промета на територији Републике Србије израђене су по највишим светским стандардима заштите од фалсификовања – примена видљивих и скривених (голим оком невидљивих) елемената заштите, комбиновање различитих техника штампе и коришћење специјалних боја – с циљем да се оригинални новац заштити од фалсификовања.
Наравно, да би се направила разлика између оригиналног и фалсификованог новца, потребно је да се познају заштитни елементи на појединим апоенима, као и да се у моменту пријема новца обрати пажња на њих. Ради борбе против фалсификовања новца, Народна банка Србије упознаје најширу јавност са елементима заштите динарских новчаница.
У последњих неколико година, по оцени наших и европских финансијских стручњака, Народна банка Србије, национална и европска институција, веома успешно и уредно води монетарну и фискалну политику наше земље. Резултати такве политике обезбеђују годинама стабилност српског динара у односу на евро.
Преузмите андроид апликацију.
