Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић изјавио је да је истицање ратне заставе такозване Армије БиХ и „Исламске државе“ током обележавања 28 година од прогона Срба из Возуће начин да се жртве поново убију, да се они који обележавају то страдање заплаше и не враћају својој кући и да тај простор остане заувек етнички очишћен од Срба.
„Када се узме у обзир то понашање и чињеница да је главни кривац командант генерал Сакиб Махмуљин побегао у Турску, да је недоступан судским органима БиХ и да власти у Сарајеву не чине ништа да га из виле Бакира Изетбеговића у Измиру врате у Сарајево онда видите да је атмосфера у бошњачком друштву таква да нема суочавања са ратним злочинима према Србима“, рекао је Галијашевић, преноси Срна.
Он је истакао да у бошњачком друштву нема осећаја одговорности због ритуалних клања која су направљена на подручју Зенице и Завидовића, а која су била масовнија него у Сирији и Ираку, уопште на Блиском истоку.
„Бошњачко друштво на том подручју и даље живи у ратној психози и великој мржњи према Србима, као да су Срби из Возуће криви што су ту страдали. Српско страдање очигледно не дира одређене бошњачке кругове нити њихове јавне политике које и даље јашу на ратним пропагандама, ратним заставама и ратним циљевима“, каже Галијашевић.
Додао је да то на одређени начин и опомиње јер таква психоза и стање духа говори да се није одустало од ратних циљева и да се нимало не осећају кривим због убиства Срба.
Током марша „Стазом егзодуса“ поводом обележавања 28 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дела Озрена, и ове године истицане су ратне заставе такозване Армије БиХ и „Исламске државе“, уз спорадичне повике „Текбир“ из колоне возила која је пролазила кроз Стог.
Срби из Возуће протерани су са вековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ или „Фарз“.
Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године у офанзиви у којој је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, као и услед бомбардовања НАТО снага.
Тада је спаљено 30 српских села, протерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.
Tahiri: Beograd u prednosti u procesu dijaloga, posvećeni smo rušenju Kurtijeve vlade
Преузмите андроид апликацију.
