„Иран може делимично да компензује дефицит на светском тржишту енергената, изазван кризом у Украјини.“
Енергетска криза се, пре свега, тиче Европе која је одбацила руски гас и нафту. Иран би чак могао потпуно да замени Русију на европском тржишту гаса, али по веома високој цени, коју Европљани нису спремни да плате из много разлога, изјавио је за иранску редакцију Спутњика Рустам Танкајев, главни стручњак Савеза индустријалаца Русије и генерални директор „Инфо ТЕК-Терминал“.
„Иран, наравно, изгледа као много скромнији избор на енергетском тржишту, за разлику од Русије. Али, постоји једна карактеристика која би заиста могла да промени однос снага на светском тржишту. Иран је други у свету по резервама гаса. Могао би потпуно да замени Русију на европском тржишту. То би се могло десити кад би се, пре свега, укинуле санкције против Ирана, што се никако неће догодити. Следећи услов је да се реши проблем испорука гаса из Ирана у Европу. Ту постоје два пута. Испорука природног гаса танкерима, али то је начин који је Ирану недоступан. Постоји и флота за превоз гаса која формално припада Ирану, али 95 одсто је у власништву Кине. Због тога, никакве испоруке течног природног гаса из Ирана у Европу тренутно нису могуче. Може само да се покуша да се ангажују страни транспортери гаса, али Европа је то већ испробавала и испоставило се да слободних транспортера гаса у Европи једноставно нема“, рекао је он.
Према мишљењу Танкајева, испоруке природног гаса из Ирана у Европу гасоводом су могуће, у теорији би он чак могао да замени руски гас. Међутим, геополитичке околности, које су у блиској будућности једноставно нерешиве, неће омогућити Европљанима да купују иранско „плаво гориво“ у наредних неколико година, преноси Спутњик.
„Гасовод који повезује Иран и Европу постоји. Његов капацитет је укупно 15 милијарди кубних метара годишње. Он пролази преко Турске, која практично узима цео гас за себе. У најбољем случају Европа може добити једну милијарду кубних метара годишње. Капацитет тог гасовода би се могао знатно повећати да није препреке која подразумева да ће трећина тог гасовода пролазити кроз област на територији Ирака и Турске где живе Курди,а која се налази у зони сталних борбених дејстава. Ниједна банка ни фонд никада неће дати кредит за изградњу гасовода из Ирана у Европу у тој зони грађанског рата. Зато тај гасовод представља само техничку могућност испоруке иранског гаса у Европу, али не његову практичну алтернативу замене Русије у Европи“, изјавио је Танкајев.
С руским експертом се делимично слаже и Хедајатула Хадеми, генерални директор „Северне нафтне компаније“ из Ирана, бивши члан енергетске комисије иранског парламента.
„Нажалост, без обзира на то што је Иран друга земља у свету по залихама гаса, наша производња тог енергента чини око 800 до 900 милиона кубних метара дневно, а отприлике исто толико трошимо у ударним периодима. Можемо да извозимо гас у Европу ако будемо разрадили заједничка изворишта, развијали инфраструктуру и гасоводе, на пример, кроз Турску. То је најбољи пут за испоруке гаса из Ирана у Европу, укоико постоји одговарајућа деоница гасовода. Ако говоримо о испорукама гаса Европи сада, то су просто мизерне цифре“, казао је Хадеми.
Када је реч о нафти, Хадеми је уверен да би Иран могао делимично да компензује њену несташицу, повезану с енергетском кризом, али да је за то потребно укинути санкције тој земљи.
„Испорукама нафте ми бисмо заиста могли да заузмемо велики део тржишта, ако би нам укинули санкције, због тога што имамо велике производне капацитете. За сада се дневно извози пола милиона барела нафте и кондензованог гаса, али због санкција не можемо да играмо реалну улогу на тржишту“, објашњава Хадеми.
Он додаје да би у будућности, уколико буде активније радио на искоришћавању заједничких нафтних изворишта и повећао производне капацитете, Иран могао да извози више од 2,5 милиона барела нафте и кондензованог гаса дневно.
Хадеми је уверен да, без обзира на бојкот руских енергената на Западу, Иран може да помогне Русији да продаје гас Европи преко уговора о размени.
„Ако бисмо укључили компетентне стручњаке, могли бисмо заједно с Русијом да започнемо неколико фаза развијања изворишта и да брзо дођемо до извозног нивоа. Поред тога, Иран би могао да купује гас од саме Русије, а затим да га извози у Европу. Због тога је моја прогноза оваква: ако будемо активно сарађивали с Русијом, моћи ћемо да заузмемо велики део светског тржишта енергената већ за пет година“, закључио је Хадеми.
Преузмите андроид апликацију.
