Гости и пре него што погледају јеловник траже шифру за wi-fi.
У једном њујоршком ресторану су годинама покушавали да схвате зашто им њихови гости стално на интернету остављају лоше коментаре уз критику да им је услуга спора. Ангажовали су једну агенцију и открили нешто потпуно неочекивано.
У питању је прилично популаран ресторан који воле и локалци и туристи који послује више од деценије. Приметили су да се њихови гости све више жале на брзину услуге у ресторану.
Повећали су број конобара, смањили избор у јеловнику и максимално убрзали све процедуре припреме, сервирања и послуживања.
Ипак, гости су се и даље жалили, и то све више. Занимљиво је да су се са истим жалбама суочавали и сви ресторани у околини.
Ресторан је одлучио да ангажује агенцију која би им помогла да реше мистерију.
Наравно агенција је прво кренула да испитује квалитет конобара а нарочито способност кухиње да припреми одговарајући број оброка у јединици времена.
Када су схватили да није проблем у томе решили су да пређу на другу метод.
У ресторану више од двадесет година функционише видео надзор, затражили су старе касете на којима се годинама вршило снимање како би упоредили разлику.
Снимак од пре 20 година
Гости улазе и седају за један од столова и одмах им се уручује јеловник. У просеку гостима је требало 8 минта да изаберу оно што ће наручити. Конобар се појављује готово истог тренутка и прима поруџбину.
Предјело је послужено у наредних 6 минута, док се за јело чека нешто више, зависно од захтевности поруџбине.
Од 45 гостију, двоје је вратило послужење. Конобари све време мотре на своје столове како би могли брзо да реагују у случају да гостима нешто буде потребно.
Када заврше, гостима се доноси рачун и након 5 минута они одлазе. Просечно време од момента када су ушли до тренутка када напуштају објекат: 1 сат и 5 минута.
Снимак од ове године
Гости улазе у ресторан, седају за сто и добијају јеловник. Ипак, пре него што уопште и отворе јеловник узимају свој мобилни телефон.
Неки фотографишу док други раде нешто друго на телефону. Седам од 45 гостију је одмах позвало конобара да им приђе.
Показали су им нешто на телефону и задржали их у просеку 5 минута.
Након преглеђивања снимака конобари су објаснили да су гости имали проблема са конектовањем на wi-fi мрежу ресторана па су их замолили да им помогну.
Најзад, конобари прилазе столу да преузму поруџбине. Међутим, већина још увек није ни отворила своје јеловнике и моле конобара да сачека још мало.
Гости отварају јеловник, стављају га испред себе, а онда поново узимају телефон. Конобар се враћа да провери да ли су спремни да наруче, међутим већина гостију тражи још мало времена.
Најзад, спремни су да наруче. Укупно време од када су сели за сто до преузимања поруџбине: 21 минут.
Послуживање почиње након 6 минута, док је за комплексније поруџбине потребно нешто више времена.
Од 45 гостију 26 је провело у просеку 3 минута фотографишући послужену храну, а 14 од 45 ће сликати једни друге, са послужењем испред њих, или док једу.
То траје у просеку још 4 минута, јер морају погледати фотке које су направили, а некада и да их понове.
Девет од 45 гостију шаље своје јело да се подгреје, а 27 од 45 муштерија моли конобара да их фотографише групно за столом, али ће њих 14 замолити конобара да то учини поново јер им се не допада прва фотографија.
Поред тога што успоравају послуживање за сопственим столом гости оваквим понашањем ометају конобаре да се посвете другим столовима, за којима се често одвија слични сценарио.
Обзиром да су стално заузети гледањем у телефон, гостима је потребно 20 минута у просеку да затраже рачун од момента од када заврше са јелом. Након тога, када им се рачун испоручи, потребно је им је чак 15 минута више него пре 10 година да исти и плате.
Осам од 45 гостију је налетело и сударило се са другим гостом у ресторану или конобаром јер су гледали у телефон док су улазили у ресторан или га напуштали.
Просечно време од момента када су ушли до тренутка када напуштају објекат: 1 сат и 55 минута.
Можда је на помолу потпуно ново радно место у ресторанима: особа која ће бити задужена да фотографише госте њиховим телефонима и помаже им да се конектују на wi-fi.
Просто је невероватно како наше колективне навике утичу на угоститељство али и све остале свакодневне процедуре и активности. Нашом зависношћу од телефона није погођен само наш живот, већ тиме утичемо и на читаво шире друштво чији смо део.
Све ово наравно не значи да једноставно нема ресторана у којима су просто конобари или кухиња заиста спори, али било би лепо да се сви потрудимо и будемо мало разумнији и предусретљивији када се наредног пута ухватимо за телефон док конобар чека нашу поруџбину.
Da li znate koliko kilometara u toku dana pređete sa kompjuterskim mišem?
Преузмите андроид апликацију.
