Са свега 10 ари земљишта засађеним белим слезом у једној сезони може се зарадити до 100.000 динара, док су улагања око 20.000 динара. Невен доноси мању добит, али су и мања улагања.
Цена од 800 динара за килограм очишћеног корена белог слеза разлог је што се за садњу те лековите биљке одлучује највећи број задругара и коопераната задруге “Заплањски засад” из Гаџиног Хана.
За килограм сувог цвета невена произвођачи су минуле сезоне добијали 600 динара, за килограм вранилове траве 150 динара, а за килограм першуна 140 динара, пише Агроклуб.
Према речима директора те задруге Зорана Илића, рачуница показује да се са свега 10 ари земљишта засађеним белим слезом у једној сезони може зарадити до 100.000 динара, док су улагања око 20.000 динара.
“Од свих лековитих трава које се узгајају на нашем поднебљу, бели слез захтева највећа улагања, али је и његова цена најбоља. Та биљка захтева ђубрење и два третирања заштитним средствима и отуда улагања од 20.000 динара за 10 ари”, разјаснио је Илић.
Бели слез најисплативији
Према његовим речима, међу задругарима и кооперантима доста је популаран и невен, који са 10 ари може донети приход од око 50.000 динара, а који захтева улагања од око 15.000 динара.
“Бели слез је најтежи за чишћење јер може само да се ручно љушти, али је невен најтежи за брање, пошто се бере између 9 и 16 сати, када је сунце најјаче и то сваког другог или трећег дана, од јуна до првих мразева.”
Задругари “Заплањског засада” узгајају, али на мањим површинама, и вранилову траву и першун.
“Протекле две године нису ишле на руку узгајивачима лековитог биља. Епидемија вируса короне утицала је да поједина домаћинства одустану од узгајања, а поједини да смање засаде. Веома сушна прошла година утицала је да приноси буду за 40 одсто мањи у односу на 2020. годину”, изјавио је Илић.
Невен је најтежи за брање
Задруга “Заплањски засад” сада има 15 задругара и 50 оних који нису само са подручја Гаџиног Хана већ и из Димитровграда, Медвеђе, Аранђеловца, Врања, Јагодине, Зајечара и Ниша.
“Узгајањем лековитог биља може да се баве власници пољопривредних газдинстава, а тај услов постоји јер све финансијске трансакције иду преко рачуна. Задругари и кооперанти не морају да се баве органском производњом, али потребно је да прођу одређену едукацију и да имају одређено искуство у обради земље”, казао је Илић.
Према његовим речима, производњу коопераната задуга редовно прати и на њивама, али и посредством фотографија.
“Узгајивачи су обавезни да током године редовно фотографишу своје засаде и да их заједно са описом стања засада шаљу задрузи, која их потом прослеђује стручњацима Института Јосиф Панчић.”
Према његовим речима, домаћинства морају да користе семе са декларацијом које им задруга обезбеђује и током продукције не смеју да по сопственом нахођењу користе ђубрива и заштитна средства.
Према Илићевим речима, поред строгих правила производње, кооперанти не брини о продаји лековитог биља, јер задруга има уговорен пласман са поменутим Институтом.
Задругари и кооперанти, додао је, немају ни дилему колико ће зарадити од продаје, јер још пре почетка радова на њиви буду обавештени колика ће бити цена једног килограма рода.
Преузмите андроид апликацију.
